Михајловић: Акценат је на изградњи нових путева и мањих аеродрома

Програм "Србија 2025", који су у суботу јавности представили председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић садржи план инвестиционих пројеката за даљи развој земље у наредних пет година. 

"Нови инвестициони план ставља Србију на једну потпуно нову, другачију позицију у односу на све друге државе нарочито у области инфраструктуре", изјавила је потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић у емисији Седмица Првог програма Радио Београда. 

Како каже, није реч само о транспортној већ и о комуналној и социјалној инфраструктури, односно стварању услова који ће грађанима омогућити да боље живе и да животни стандард буде бољи.

Циљ нам је, каже министарка Михајловић, да људи остају да живе у Србији.

"Акценат ће бити на изградњи нових путева, ауто-путева, регионалних пруга, још неколико мањих аеродрома, на комуналној инфраструктури - свему ономе што је неопходно да би људи у сваком делу Србије имали једнаке услове за живот", истакла је министарка.

Завршено и пуштено у саобраћај 350 километара ауто-путева

Министарка Михајловић каже да је 2019. била година инфраструктуре. Завршене су неке саобраћајнице на које је Србија чекала 20, 30, 40 година. 

"Завршен је Коридор 10 и пуштен у саобраћај и јужни и источни крак. То је важно због регионалног повезивања Србије у инфраструктуром транспортном смислу али је Србија исто тако завршила и један велики део ауто-пута Милош Велики. Данас се од Београда до Чачка долази за 55 минута. Када сам именована за министарку саобраћаја 2014. године имали смо несрећно урађених 12 километара пута Милош Велики. Било је пуно проблема на тој деоници. Имали смо деоницу из њиве у њиву и ништа више од тога. Данас имамо 120 километара пута", указала је Михајловићева.

Према њеним речима, у претходне четири године завршено је и пуштено у саобраћај 350 километара ауто-путева.

То је, каже, важно за грађане али то је важно и за привредни развој, за грађевинарство, за све друге мање делатности у нашој земљи.

"То се види и по утицају грађевинарства на раст бруто друштвеног производа. Оно што је такође важно је да наредне године настављамо започето али почиње и изградња неких других аутопутева. Важно је да се повежу региони унутар Србије као што је важно да се Србија повеже са регионом. Нисмо ми случајно започели један део ауто-пута ка БиХ, нисмо случајно наставили да градимо од Чачка према Пожеги. Почели смо радове на деоници ауто-пута и брзе саобраћајнице Нови Сад - Рума - Шабац", каже министарка Михајловић.

Истакла је да је оно што се чекало много година почетак радова на Моравском коридору, то је 112 километара ауто-пута. 

Тај коридор, сматра, повезаће пола милиона људи али и више од 25 хиљада малих и средњих предузећа 

Верује и нада се да ћемо у 2020. години почети да се ради и Фрушкогорски коридор и да ће се повезати Ваљево са ауто-путем. 

Указује да Србија од 2014. године није почела да завршава своје ауто-путеве - била би потпуно изолована.

"Транзитни саобраћај 2014. није ишао преко Србије иако је то најкраћа рута. Транзитни саобраћај ишао је преко Бугарске и Румуније иако је та рута дужа 120 километара, али су имали више километара аутопутева. На Коридору 10, 2014. имали смо 34 милиона аутомобила, а на крају 2019. године имамо 60 милиона аутомобила. То је резултат управо изграђених деоница ауто-пута и нисмо више изоловани јер смо полако почели да враћамо тај саобраћај са коридора 4, односно преко Бугарске и Румуније на територију Србије. Ми смо најкраћа рута и за нас је компаративна предност да искористимо све што можемо у транзитом саобраћају, како путничком тако и железничком", рекла је Михајловићева. 

Не улаже се, истиче, случајно у железнички транспортни саобраћај. "И ту имамо за 320 километара краћу руту у односу на Бугарску и Румунију. Зато Србија улаже у брзу пругу, зато ћемо наставити да уложемо у изградњу пруге између Београда, Ниша и Прешева. Почињу радови на деоници Ниш-Димитровград, дакле повезујемо се са Бугарском како би смо вратили транзит на нашу територију", каже министарка Михајловић.

Инвестиције у водни саобраћај

Министарка саобраћаја каже да су 2014. године улагања у водни саобраћај износила нешто испод 10 милиона евра, а да су данас та улагања далеко већа и износе 260 милиона евра.

"Ми данас чистимо Дунав у оним деловима где кад дође лепо време или када је сушни период бродови не могу да прођем због старих бродова заосталих још из Другог светског рата а који се налазе на дну Дунава. Због тога Србија није имала потпуно плован Дунав а верујем да ће га следеће године имати. То један јако важан стратешки пројекат за нашу земљу. Осим тога градићемо нову луку - Луку Београд", каже она.

Тренутно се ради пројектно-техничка документација, та лука ће бити у близини моста Пупин.

"У марту почињу радови на луци Смедерево, а проширићемо и одређена лучка подручја на постојећим лукама. Почела је реконструкција бродске преводница на Ђердапу која није реконструисана више од 40 година. Све су то значајни, стратешки капитални пројекти који се сада дешавају у водном саобраћају. За нас је осим Саве и Дунава значајна и река Тиса која је такође постала међународна пловна река има и ту хоћемо да улажемо у инфраструктуру", истакла је министарка.

Значајни резултати у авиосаобраћају

Наводи да је неспорно да је данас највећи и најбрже растући аеродром у региону аеродром  "Никола Тесла". Он ове године бележи више од шест милиона путника, а 2014. године имао је 3,5 милиона путника.

Министарка је рекла да је нишки аеродром 2014. године имао 1.500 путника, а прошле недеље имали смо 400.000-тог путника на том аеродрому.

То говори да смо успели да уложимо у нишки аеродром, у његову инфраструктуру, да имамо неке нове линије и сад имамо ситуацију да нишки аеродром практично представља једну врсту резерве Николи Тесли.

Према њеним речима, на нишком аеродрому ће се градити и један нови торањ. "Ту је и аеродром у Краљеву који смо летос пустили за цивилни саобраћај. За сада постоји редован саобраћај ка Бечу а од марта би требало да се уведе и линија ка Солуну. Наш циљ је да Краљево има карго аеродром одакле би се превозило и извозило све оно што може да се произведе у том делу Србије. Због тога ће се градити још једна писта која ће кошатати 25 милиона евра", каже она. 

У побољшању пословног амбијента у Србији много је урађено али још има простора да се неке ствари поправе.

"Данас смо на деветом месту по брзини издавања грађевинске дозволе а били смо на 184. месту. Оно што предстоји у наредној години то је израда електронског катастра и Е-простора. То ће знатно смањити чекање али и простор за корупцију", рекла је она. 

Држава ће помоћи домаћим грађевинским фирмама 

Указује да све инфраструктурне пројекте које смо завршили највећим делом радиле су наше компаније.

Примедба јавности да највеће пројекте раде стране фирме донекле је оправдана, сматра министарка.

"Носиоци посла великих инфраструктурних пројеката углавном јесу неке друге, стране компаније што је произашло из многих стратешких споразума које Србија има са Кином, Руском федерацијом, Турском и тако даље. Међутим, сви главни подизвођачи су наше компаније па онда испод тога опет наше компаније. На деоница Сурчин-Обреновац коју смо пустили у децембру радило је преко 200 малих и средњих српских грађевинских компанија", каже она.

Разлог зашто неке наше компаније или бар један део њих није носилац или главни извођач јесте, пре свега, огроман финансијски проблем који су наше компаније прошле у претходних 20 година, објашњава Михајловићева.

"И друга ствар је што немају довољно механизације. Зато смо разговарали са Привредном комором Србије и са грађевинским компанијама како да им као држава помогнемо. Једна ствар која се одмах искристалисала а што ће бити свакако на некој седница владе, јесте предлог да држава помогне у куповини механизације која је потребна грађевинским, путарским компанијама. Предлог је да половину вредности субвенционише држава а половину саме фирме", истакла је она.

Друга ствар је како и на који начин да држава да гаранције одређеним грађевинским компанијама да могу да раде на неким пословима.

О решењу тог проблема, каже, разговарамо са удружењем банака. "Покушавамо да нађемо начин јер би то значило да држава мора да пружи одређену финансијску гаранцију за грађевинске компаније. Оно што се такође очекује од грађевинских фирми је да послове раде пре свега квалитетно и у одређеним роковима. Јако је важно да наше грађевинске компаније морају да се удружују. Не можемо стално да мислимо да све знамо и да једна компанија може све. Што се више грађевинских компанија буде удружило то ће они бити јаче. Ми ћемо као држава урадити све што можемо и неке одлуке очекујемо већ почетком 2020. године", поручује министарка Михајловић.

Србији треба нови Закон о родној равноправности

Зорана Михајловић која је на челу Координационог тела за родну равноправност поручује да је неопходно донети нови Закон о родној равноправности који ће бити један модеран закон.

"Не можемо радити са законом из 2009. године када се толико тога променило", каже она. 

Када је реч о борби против насиља над женама и девојчицама, држава је, истиче, много тога урадила и да је измењено и прилагођено много закона. 

"Пре неколико година у закону смо имали само жртве породичног насиља. Нико није помињао, на пример, жртве партнерског насиља. Сада имамо измењене законе па имамо и тако нешто. У претходних 10 година убијено је три стотине жена у породичном и партнерском насиљу. Три стотине жена више нема само зато што су жене. Није довољно да само држава има своје законе", рекла је министарка.

Сматра да мора да дође до широког и заједничког рада на томе и да су ту медији јако важни, понекад и кључни.

"Битно је да се на том проблему ради континуирано. Јако је важна превентива и друштвена свест да то што се дешава негде поред нас - то је као да се дешава нама. На томе треба радити много више заједнички са медијима и са целим  и друштвом. То је друштвени проблем. То није само проблем Владе Србије или једног дела друштва", каже министарка.