Где се ради најдуже, а где је радни век најкраћи

Незапосленост у земљама Еврозоне најнижа је од 2008. године, и сада је 7,5 одсто. У Србији је пала испод 10 процената, на 9,5 одсто.

С друге стране, продужава се животни век, али и горња граница за одлазак у пензију.

Који је однос радника и пензионера, да ли ћемо 2050. доћи у опасност да немо довољно радника да зараде за пензију. 

Најдуже се ради у Швајцарској, најкраће у Турској.

Гостујући у Јутарњем програму, Никола Алтипармаков из Фискалног савета је рекао да су "у пензијском систему ови трендови последица демографских трендова", где у Србији и Европи последњих 50 година имамо "демографско старење", што није толико лош појам колико звучи на први поглед - значи да људи живе дуже. 

"Оно што то мора да прати како би пензијски системи остали одрживи јесте да се, са повећањем животног века, повећава и радни век и да радимо што дуже", рекао је Алтипармаков.

Предвиђа се да ће до 2050. очекивани животни век порасти за четири године. Према његовим речима пензијска реформа из 2014. године повећала је старосну доб за пензионисање, пре свега жена.

"Сада грађани имају мотивацију да раде до редовне старосне доби" 

"Увели смо тај систем који смо имали 1964, па смо у турбулентим 90-им годинама избрисали - то је систем пенала за превемено пензионисање. Сада грађани имају мотивацију да раде до редовне старосне доби - то се позитивно показало на дужину радног века у Србији", рекао је Алтипармаков.

Мушкарци иду у пензију са 65. година, а жене са 62 године и шест месеци, следеће године ће то бити 63, а до 2032. ће се полако изједначити старсона доб за мушкарце и за жене. 

"Ако погледамо најновије статистике, овај однос радника и пензионера у Србији се мало поправио и износи преко 1,5 радника, то је резултат пензијске регформе из 2014. а и резултат је повећања стопе запослености у задњих пар година", рекао је Алтипармаков.

"Мислим да колеге греше када причају о оптималном односу пензионера и радника, не постоји оптимални однос, оптимално би било да имамо што више радника и да смо што богатији", каже он.

Истиче да није само Србија та која демографски стари. Читава Европа стари, тако да тај однос који је постојао после Другог светског рата - три радика на једног пензионера, неће имати ни Србија, ни земље у ЕУ и неће значити крах пензијсих система, већ само захтева реформе - повећање старосне доби, адекватну формулу за индексацију, а од 2020. швајцарска формула која ће омогућити одрживост пензијског система, као и предвидивост повећања пензија. 

"Добровољни фондови се стимулишу" 

Раст пензија ће пратити раст зарада и стање инфлације. Пензије ће расти за инфлацију, али ће расти за половину раста реалног раста зарада, да бисмо имали реални раст и сегмент међугенерацијске солидарности, да стандард пензионера делимично прати стандард радника у наредним годинама и деценијама.

Алтипармаков каже да приватни пензијски фондови у већини европских земаља представљају додатни приход на јавну пензију - то јесте нешто што се свима препоручује.

"Оно што је грешка, што су урадиле Словачка, Мађарска, Бугарска, Хрватска, Пољска, јесте то што су покушали да јавни пензијски систем замене приватним пензијама и то се, као што су стручњаци упозоравали, лоше показало јер су пензије још ниже и земље региона укидају обавезне приватне пензијске фондове", истакао је он.

Србија је била на правом путу, истиче Алтипармаков и додаје да су праћени трендови Западне Европе, а то значи да се први пензијски стуб реформише, учини одрживим а да се добровољни фондови стимулишу. 

"Биће потребно да сви који могу додатно штеде и да имају додатни извор поред јавних пензија", закључио је Алтипармаков.