Зашто се пољопривредници не осигуравају чешће

Воћар из Винче и његов колега из пожешког краја са осигурањем имају различита искуства.

"Са сумом коју нам је осигурање исплатило боље смо прошли него да нам је свих 80 тона било прва класа", каже Владан Новаковић из села Латвица.

"Једни исти осигуравају и једни исти врше процену штете. Када се то промени и када буде независна комисија која процењује штету, много ће боље бити", наводи воћар из Винче.

Све идеје су добродошле у ситуацији када само три одсто пољопривредника има неку полису. Укупно је осигурано око 15 процената биљне производње и свега пет одсто сточног фонда.

"То су катастрофални подаци, а држава даје у пет округа 70 одсто премије осигурања, у осталим деловима 40 посто субвенција за то", објашњава Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

У просеку петину цене полисе дотирају и локалне самоуправе.

"Све компаније у нашој индустрији носе велику друштвену одговорност, јер су резултати у пољопривреди врло компликовани, штете су увек јако високе, али ми смо земља где је пољопривреда изузетно значајна делатност и намера нам је да из године у годину повећавамо премију", каже Мирко Петровић, директор "Дунав осигурања".

Разматрају се различити модели, сваки од њих подразумева сарадњу државе и осигуравача. Поједини и увођење обавезног осигурања. Турска већ 14 година има модел уз који је стигла до готово две милијарде полиса продатих пољопривредницима.

"Сваке године се прави план колика ће бити премија у којој држава учествује углавном до 50 посто, а за неке ризичније производе и мање", наглашава Булент Каран из "Халк групе".

У многим европским земљама пољопривредник да би имао право на било коју државну субвенцију најпре мора да буде осигуран.