Кинези снимили документарац о српској храни, "залудела" их ракија и фефероне

Производњу сира забележили су на Хомољу, фарму јунади су снимили у Шапцу, плантажу воћа у Руми. Ту их је дочекао ресорни министар Бранислав Недимовић.

"Ми смо један од највећих, поред Кине, један од највећих произвођача шљиве на свету", каже министар Недимовић. 

Документарац о српској храни емитоваће се почетком наредне године на Кинеској националној телевизији, специјализованом пољопривредном каналу и у новим медијима, како кинески колега Џао Цекуен, назива друштвене мреже. За 30 година каријере обишао је готово цео свет.

"Кинези не знају много о српској храни. Постоји велики простор за боље упознавање. Ми ћемо им рећи да су овде климатски услови одлични, а храна укусна. Кинески потрошачи траже све више меса високог квалитета што ви имате. Српска вина нису лошија од најпознатијих у Европи", каже Џао Цекуан, новинар и продуцент из Кине.

Пре потрошача у квалитет српске робе треба убедити трговце. За око две године извоз вина је порастао за скоро 130 одсто. Само једна кинеска компанија увезла је српску јунетину вредну 60 милиона долара.

"Ја мислим да ћемо следеће године имати један потпуно нови квалитет, јер они сад желе да улажу и у производњу говеда не да сами то раде, него да улажу у кооперанте у српској пољопривреди мислим да ће то бити квалитативан помак", каже Недимовић.

Економски и политички интерес постоји. Ипак, већи извоз хране у Кину спутава транспорт дуг 45 дана. Док га пруга преко Мађарске и Русије не скрати на 12 дана, боље ће пролазити дуготрајни производи попут јабуке.

"Цела регија је некако кренула у производњу воћа и то смо видели као добар моменат и уложили смо у воће и некајемо се данас колика је кина ја мислим да ми не можемо да произведемо кад би целу војводину засадили јабуком", каже један инвеститор.

Колеге из Кине највише су биле заинтересоване за производњу месних и млечних производа као и за јабуку. Професионално. Приватно су се интересовали за ракију и фефероне.