Главобоље због трошкова обраде кредита, пред судовима 7.000 тужби
Да ли банке смеју или не смеју да наплате трошкове обраде кредита, то питање опет је покренула пресуда Врховног суда. У њој се наводи да банке смеју да наплаћују трошак обраде кредита, али пре тога, морају корисника јасно и недвосмислено да упознају са структуром тих трошкова.
Ако банка јасно наведе да је приликом обраде кредита потрошила 200 динара на папир за штампу, 150 динара за струју или 200 динара за тонер штампача она ће те трошкове моћи и да наплати.
Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије каже да је Врховни касациони суд пре неколико дана на свом сајту објавио свој правни став, где је јасно и недвосмислено указао - да банке имају право да наплаћују трошкове обраде кредитног захтева и друге трошкове који су предвиђени уговором и да трошкове могу да наплаћују пропорцијоналном износу под условом да су ти трошкови јасно назначени у уговору и да је клијент упознат.
Они који познају рад банака, али и проблеме грађана, кажу да ипак постоји замена тезе.
Душан Узелац из Каматице каже да никад није ни био проблем у наплати обраде кредита, био је само начин на који је то наплаћивано.
"То паушално да вам наплати два посто од нечега је био у ствари погрешан приступ зато што прво и основно на различите износе су различите провизије кредита, то је оно што је било да кажем неправедно у том начину комуницирања", каже Узелац.
Због тих трошкова тренутно се води око 7.000 спорова против банака.
"То је део кредитног захтева, то је део кредитног услова, то је део уговора који грађанин потпише", каже Дугалић.
Из Каматице подсећају да трошкови не треба да зависе од износа кредита, већ од његове врсте и намене.
"Не можете очекивати да од неког добијете џабе и просто грађани знају да постоји неки трошак. Сви који су тужили банку, а заснивају тужбу на овоме да је било нејасно дефинисано у смислу трошкова, могу да имају случај у рукама", каже Исмаил Мусабеговић из Београдске банкарске академије.
Аналитичари су сагласни да подизање кредита мора да подразумева одређене додатне трошкове, али, напомињу, треба разликовати ефективну од номиналне каматне стопе.
"Номинална је нешто на шта не треба одмах гледати, него треба гледати ефективну каматну стопу јер она мора да садржи све те трошкове. На пример, ако је номинална каматна стопа пет, неће кредит бити пет процената него ће бити шест јер је ефективна каматна стопа шест процената. Тада су задржани сви трошкови који морају бити унапред пријављени", објаснио је Мусабеговић.
У Србији послује 28 банака, па је савет грађанима, да пре узимања кредита, размотре понуде што више њих.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 12
Пошаљи коментар