Како "Икеа" утиче на домаћу индустрију намештаја
Од отварања прве "Икеине" робне куће у Србији прошла су скоро три месеца, а још нема видљивих промена на домаћем тржишту. Долазак шведског џина у производњи и продаји намештаја примораће домаћу индустрију намештаја да повећа конкурентност, да се не би поновила искуства неких околних земаља у којима је забележен пад продаје и до 30 одсто, сматрају у ПКС-у. Нове анализе тржишта очекују се непосредно по завршетку новембарског Сајма намештаја у Београду.
За непуна три месеца, кроз београдску "Икеу" прошло је више од 600.000 људи. Потрошачи су највише заинтересовани за текстил, дечји програм и дневне собе.
Потрошачи кажу да је "Икеа" јефтинија, а да су од њеног доласка други произвођачи дали више акција.
У "Икеи" не очекују драстичне промене на српском тржишту.
Маја Вујашковић Ђуреиновић из компаније "Икеа" наводи да је у Хрватској и Румунији цела индустрија и продаја намештаја и производа за покућство порасла.
"У Румунији континуирано расте по стопи од десет одсто годишње и ми верујемо да је то резултат неке нове инспирације и знања о животу код куће које 'Икеа' донесе на тржиште и тиме подстиче да просто обраћају пажњу и да се више интересују за уређење дома", наводи Вујашковић Ђуреиновић.
Власник компаније "Јела" из Јагодине Мирољуб Радовановић сматра да је "Икеа" донела једну здраву конкуренцију, један нови вид излагања намештаја, што је, како каже, можда и недостајало на нашем тржишту.
"Врло важна ствар је да никаквог поремећаја на тржишту нема. Људи нормално раде. Никакав пад продаје, чак се у неким сегментима јавља и неки раст", наводи Радовановић.
Власник компаније "Хоум плус" Бранислав Стојаковић каже да они који се не конфронтирају директно у програму са "Икеом" немају никакав проблем.
"Онај ко је различит, ко је другачији, ко је повољан и посебно онај ко се ослања на домаће произвођаче, тај има перспективу и нема разлога да га присуство 'Икее' брине", истиче Стојаковић.
У Привредној комори Србије истичу позитивну страну доласка компаније "Икеа".
Јеша Ерчић из ПКС-а указује на сасвим другачији однос према купцу, мало другачије ослушкивање тржишта и шта је то што купци очекују.
"То је нешто што фали српској дрвној индустрији, а то је репозиционирање у правцу дизајн, цена, квалитет. Некада се купац опредељивао за само један сегмент. Некада је цена била главна ствар. Данас то више није", рекао је Ерчић.
Иако последице за сада нису видљиве, највеће се очекују у производњи плочастог материјала.
У српској дрвној индустрији ради више од 30.000 људи.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 8
Пошаљи коментар