Кинески пасуљ на српским трпезама

Некако је разумљиво да техничка роба долази са далеког Истока, али да пасуљ увозимо из Кине и Киргистана, то није. И поред домаћег пасуља Градиштанаца, упућени кажу да се на пасуљијади у Великом Градишту углавном кува кинески пасуљ.

У првих осам месеци ове године, за увоз пасуља, на пример, потрошили смо више од осам милиона долара. Најчешће је стизао из Киргистана, Кине и Аргентине. Највише белог лука увезли смо из Кине, Италије и Македоније, и за то потрошили више од пола милиона долара.

И док трговци кажу да се углавном ослањају на домаће произвођаче, али када је понуда недовољна, обраћају се увозницима, потрошаче иако имају више поверења у домаће, ипак опредељује цена или квалитет производа, без обзира на порекло.

Преполовљена производња пасуља 

Почетком шездесетих производња пасуља у Србији била је око 100.000 тона, а данас је преполовљена.

Милан Простран из Привредне коморе Србије, сматра де је "повећан увоз неких пољопривредних култура у нашу земљу у вредности од преко 50 милиона долара, пре свега резултат спољнотрговинске либерализације."

Простран као разлог повећања увоза наводи и "распад потрошње код великих индустријских система, који су трошили много више хране, смањење војске и смањење великих потрошача као што су болнице, школе или обданишта".

Познаваоци кажу да је повртарска производња у Србији прилично запостављена. Неки домаћи производи конкурентни су по цени и квалитету, али су количине недовољне. Домаћи произвођачи прилично су неорганизовани, а излаз је у удруживању у различите асоцијације, кажу у Министарству пољопривреде.