Стечај без бирократских процедура

Стечајни поступци у Србији требало би да буду краћи и ефикаснији, са мање бирократских процедура, после увођења новог информационог система, јединственог у овом делу Европе, вредног 420 хиљада долара.

Систем је намењен стечајним управницима, који ће све податке о стечајним поступцима достављати Агенцији за лиценцирање стечајних управника, што ће омогућити бољу контролу вођења стечајева.

Од маја до јула, око 400 стечајних управника и њихових асистената обучено је за рад у ЕРС-у, јединственом систему за аутоматизовано вођење стечајева.

Стечајни управник Весна Митрић рекла је да јој највише смета што исте податке мора много пута да уноси.

"Нарочито кад водите више стечајева. То значи да се бавите само стечајем, а сада се бавимо администрацијом", рекла је Митрић.

Доношењем закона о стечају, просечно трајање стечајног поступка скраћено је са 7 на 3 године, али ни то није довољно. Влада је већ усвојила предлог његових измена, којима је, између осталог, предвиђено бирање стечајног управника по принципу случајног избора, како би се повећала ефикасност и самањила корупција.

Министар економије Млађан Динкић рекао је да се уводи правило да ако је компанија у блокади дуже од 3 године аутоматски иде у стечај.

"То време ће се скраћивати, а на крају 2011. године биће уведен стечај после једне године блокаде", рекао је министар.

Директор УСАИД-а Мајкл Харви истакао је да стечајни поступак морамо да спроведемо на прави начин, како бисмо спасили српске фирме, које су заробљене у том поступку и реализовали њихов пуни потенцијал.

"Ако тај посао буде добро урађен Србија ће бити привлачно место за инвеститоре, а српска економија ће моћи да уђе у Европу као равноправан и успешан партнер", рекао је Харви.

У Министарству економије најављују и доношење посебног закона о одговорности директора и власника, како би онима за које се утврди да су предузеће намерно довели у стечај, била одређена забрана бављења тим послом од 2 до 12 година.