Безготовинско плаћање против сиве економије

Број корисника у Србији који плаћају робу картицама или купују преко интернета - у сталном је порасту. Чак трећина клијената плаћа рачуне електронски, а сваки четврти купује поклоне преко интернета или регулише комуналне рачуне преко и-бенкинга. То је још један доказ да су наши грађани окренути информатичким технологијама.

Састанак са банкоматом или растанак са презадуженом картицом - најчешће српске дилеме код безготовинског плаћања. Пре десетак година су нас обасули платним картицама, али су о њиховој правилној употреби клијенте, али и саме банкаре учила тек пракса.

Владимир Дорник из Пиреус банке каже да су корисници у почетку картице схватили као готовински кредит.

"Узимали су картице, одлазили на банкомат, подизали укупан лимит који им је одобрен и онда су враћали да ли кроз риволвинг или рате неколико наредних година", каже Дорник.

Клијенти су схватали и да је камата на минус по картицама највећа, као и провизије на плаћање рачуна на шалтерима. Оне се крећу од дведесетак па до стотинак динара по рачуну, док је провизија за плаћање и-бенкингом око 15 так динара по рачуну.

"Клијент 24 часа има банку код своје куће на послу на псолу са свог радног места или било ког уређаја са приступом инмтрнету, где може имати увид и стање по својим рачунима промет као и вршити посебно безготовинско плаћање", каже Горан Филиповић из Сбербанке. 

Како је готовине све мање у платном промету једину готово сигурну готовуну могу да виде младенци када их дарују сватови дајући им кеш у ковертама.

Међутим, како су интенције у да се у платном промету све готовински плаћа изгледа да ће младенце сватови даривати ускоро са USB-ом уместо готовине као потврда да су им уплатили негде готовину на неки рачун.

Грађани све мање могу да виде велике износе готовине. Веће трансакције обављају се безготовински, преко банака, а у џеповима нам је тек понека хиљада динара, која ће вероватно опстати.

"Неки износи као што су 100 или 200 динара никада се неће платити картицом већ ће да се извуку из џепа кеш новци из простог разлога што сам продавац није спреман да за те износе обезбеди целу инфраструктуру за безготовинско плаћање", каже Душан Узелац са сајта Каматица.

Требало би да се та инфраструктура поправи и кроз најављене законе о смањењу пореза на зараде како би се ублажила сива економија, која достиже скоро 30 одсто економије.

"На овај начин у неком средњем року, колико сам ја схватио, 10 до 12 одсто повећања коришћења картица повећао би се и наш друштвени производ за један одсто, а у дугом року чак и два одсто", каже Владимир Круљ, економски консултант.

У Србији велике фирме желе швајцарску прецизност када је потребно да им се плаћају дугови, али не и да дају швајцарске плате. Грађани би волели обрнуто - јер да троше воле, али је што кеша што оног на рачуну све мање.