Лагализација, шта доноси нови закон

Недавно усвојени Закон о легализацији грађанима би требало да омогући да пријаве и објекте који су нелегално зидани после 2009. године. Објекти изграђени без грађевинске дозволе, пријављени до септембра те године, остају у процесу легализације. Локалне власти су добиле правилнике на основу којих ће то наплаћивати. Међутим, поставља се питање колико ће легализација бити успешна с обзиром на нерешене имовинске односе, честе преваре инвеститора и беспарице.

Пре пет година, Краљевчанин Милан Станковић купио је стан у изградњи и платио га готовином. Инвеститор је нелегално изградио само 40 одсто објекта, завршио у затвору, а Милан, заједно са осталим несуђеним станарима, завршава градњу.

"Ово што је донет закон, то је само право државе, а где је оно што је држава трабала да уради, кад смо куповали овај чардак ни на небу ни на земљи", пита се власник нелегалног стана у Краљеву Зоран Станковић.

"У овој држави може и неки анекс држава да направи и у Уговору да стоји да ми финасирамо инвеститора", каже Станковић.

У центру Златибора, инвеститори и по снегу граде, кажу, све уз грађевинску дозволу и предате захтеве за легализацију.

"Одговорно тврдим да је дивља градња сведена на минимум. Наравно не кажем да је нема. Иначе, по нашим подацима, који су поднети општинској управи, пријављено је 3.000 објаката за легализацију, од којих смо решили 2.000", каже председник Скупштине Општине Чајетина Милоје Рајовић.

Да би грађани легализовали објекат, морају најпре да прибаве пројекат изведеног стања, који кошта од четири до осам евра по метру квадратном за објекте до 300 квадратних метара, а за сложеније и веће пројекте цена иде и до 12 евра. Такође, морају да обрате пажњу која им фирма прави пројекат.

"Да ли је регистрована, да ли ти практично лиценцирани пројектанти испуњавају услове да им се укаже на лиценцу, а онда наручити израду пројекта изведеног стања", упозорава архитекта из Краљева Звонко Ковачевић.

Убудуће, цену легализације неће одређивати држава, већ локалне самоуправе. Треба да утврде критеријуме за одређивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта, како ће наплатити легализацију, и у ком року.

"Добили смо све. Међутим, да вам кажем, то нас тек чека, просто град Зајечар веровали или не до сада није имао ни регулациона планове, који су завршени, није имао ни детаљне урбанистичке планове и све што претходи тој легализацији", каже председник Скупштине Града Зајечара Саша Мирковић.

У ресорном министарству напомињу да је успех легализације на локалним властима.

"Онај ко је инвестирао, извео радове, дужан је станару да преда исправан стан, потпуно легализован и завршен. Процес легализације је ушао у цену квадрата. Према томе, онај ко је наплатио, не може узети сав новац, а не измирити обавезе и оставити станаре на цедилу, каже министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић.

Илић каже и да "ако локална власт затеже онда ради против грађана, или ако локална власт не жели да легализује, па опљачка своје грађане, онда ће изгубити на изборима".

Процењује се да у Србији милион и 300.000 објеката чека на легализацију. Рок за подношење докумената је 1. фебруар наредне године.