Брисел, договор о банкарској унији

Министри финансија Европске уније постигли су историјски споразум, чији је циљ да се спрече нове финансијске кризе и да се банке убудуће не спасавају средствима пореских обвезника. Биће основан фонд помоћи од 55 милијарди евра и финансираће га банке. Служиће да се прискочи у помоћ банкама унутар еврозоне којима запрети банкрот.

Основу банкарске уније о којој је постигнут договор чиниће заједнички фонд за санацију, који ће се десет година пунити новцем из банака, да би на крају достигао 55 милијарди евра.

Требало би да се та средства користе за спасавање банака или затварање оних које банкротирају у еврозони.

Биће успостављен међувладиним споразумом који земље еврозоне треба да усагласе до 1. марта.

Лидери ЕУ на дводневном самиту у Бриселу даће зелено светло како би банкарска унија могла да се успостави од 2015. године.

Фонд ће постепено почети да функционише од 2016. године, а у првих десет година неће бити јединствен, већ ће свака земља имати своју фиоку.

Новцем из једне националне фиоке неће се моћи спасавати банке из друге државе. Тек после десет година постаће заједнички.

Европски комесар за финансије Мишел Барније каже да се уводе револуционарне промене у европски финансијски сектор.

"Порески обвезници више неће плаћати цех када банке праве грешке или се суоче с кризом. Завршава се ера масовног спасавања банака", наглашава Барније.

Министар финансија Немачке Волфганг Шојбле, најјаче економске силе Европе, каже да је овим договором изграђен и последњи стуб банкарске уније.

"Сада коначно имамо јасна правила о томе како извући банке из невоље. То је веома важно, а мислим и да ће од сада финансијска тржишта бити стабилнија.", сматра Шојбле.

Француски министар финансија Пјер Московиси истиче да европски министри економије и финансија могу да буду поносни на то што су постигли.

Према његовим речима, договор ће бити добар и за грађане и за укупну финансијску стабилност.

"Функција му је да прекине ђавољи круг банкрота банака и тиме изазвану дужничку кризу", истиче Московиси.

Главна препрека на путу до договора било је питање ко ће доносити одлуке о санацији или ликвидацији банака: Европска комисија - како је желела Француска, или земље чланице - како је захтевала Немачка.

Постигнути договор ближи је немачком ставу. Јединствени механизам за санацију банака имаће Савет за санацију, који ће одлучивати да ли ће нека банка бити докапитализована или ликвидирана.

Одлуке савета за санацију ступају на снагу 24 сата после усвајања, осим ако се Савет Уније, то јест земље чланице, томе не успротиве.