Реформа јавних предузећа упркос отпорима

Министар привреде Саша Радуловић најавио је да ће почетком 2014. почети реформа јавних предузећа, упркос великим политичким отпорима и "бахатости директора која је на завидном нивоу".

"Министарство привреде је учинило најмањи помак у јавним предузећима, али успели смо бар да покренемо поступак израде личних карата", рекао је Радуловић на панел дискусији "Привреда Србије на раскрсници" у Медија центру, и додао да поступак није у потпуности још завршен.

Решавање проблема у јавним предузећима није само питање одрживости јавног дуга, односно смањења дефицита, већ и укупног привредног амбијента и услова пословања, додао је министар.

Јавна предузећа у овом тренутку чине пословни амбијент непредвидивим и лошим, јер је пуно привилегованих на тржишту а то, како је објаснио, има последице за цело тржиште.

"Министарство је врло одлучно да поступак реформи јавних предузећа спроведе. Мораћемо да победимо велике политичке отпоре", поручио је Радуловић.

Најавио је и измене Закона о јавним предузећима, које ће "омогућити да се спроведе оно што је Министарство наумило".

Министар привреде је рекао да су измене четири закона - о приватизацији, стечају, раду и планирању и изградњи - кључне за почетак регулаторне реформе и најавио да ће бити завршене и "гиљотине прописа", односно укидање прописа који отежавају пословање привреде.

Представници међународних финансијских институција и пословних удружења поздравили су најаву усвајање та четири закона, истичући да ће то значајно унапредити услове пословања у Србији.

Председник Савета страних инвеститора Фредерик Куен истакао је да је кључно да се ти закони по усвајању и адекватно примене, односно да се реформише администрација и на републичком и на локалном нивоу.

Куен је навео да би нови закон о раду морао да буде флексибилнији и усмерен на раст запошљавања, да треба упростити обрачуне плата, а отпремнине не би требало да се плаћају за све године стажа у свим фирмама.

Шеф Канцеларије ЕБРД у Србији Матео Патроне нагласио је да ће измене ових закона бити корисне, али да је битно да се примене што раније, и да би у случају превремених парламентарних избора то могло да буде одложено, што би негативно утицало на пословни амбијент у земљи.

Патроне је напоменуо и да су измене регулаторног оквира само део решења и да сви треба да одраде свој део посла - банкарски сектор, међународне финансијске институције, саме компаније, јавна предузећа која морају да се реформишу - промене руководство, начин финансирања и рада.

Директор сектора за економију у Делегацији ЕУ у Србији Фрек Јанмат истакао је да се измене и допуне четири закона уклапају у европске интеграције Србије јер помажу испуњавању два важна критеријума - успостављању тржишне економије и побољшању конкурентности привреде.

Јанмат је истакао да је пред Србијом још дугачак пут ка тржишној економији, као и пред другим земљама Западног Балкана које иду ка ЕУ, јер држава и даље има кључну улогу у привреди, велики удео власништва у предузећима, као и високе субвенције и помоћ тим предузећима.

На том пољу значајан допринос требало би да дају измене закона о приватизацији и стечају, док би нови закони о раду, као и планирању и изградњи требало да помогну побољшање конкурентности српске економије, рекао је Јанмат.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен навео је да би измене закона о приватизацији и стечају требало да ступе на снагу до краја децембра како би српске власти до 15. јануара са том институцијом завршиле преговоре о зајму о буџетској подршци.

Сва четири закона требало би да буду на снази до заседања Борда Светске банке који треба да донесе одлуку о том зајму, рекао је Верхеијен напомињући да се та институција залаже и да се ефикасније спроводи Закон о јавним предузећима, као и да се обезбеде отпремнине за раднике који ће остати без посла у предузећима у реструктурирању.

Председник МК групе Миодраг Костић указао је на то да од 1,7 милиона запослених, "армија" од 750.000 ради у јавном сектору и јавним предузећима, а милион људи у реалном сектору.

"Од тих милион људи, 200.000 до 300.000 људи не прима редовно плате", додао је Костић, напомињући да у Србији има 1,7 милиона пензионера, од којих је 29 одсто отишло у редовну пензију.

На милион људи има три милиона оних који "не доприносе", закључио је Костић, истичући да је тај модел неодржив и да треба преполовити број запослених у администрацији. Сматра и да није могуће преко ноћи укинути субвенције, и да је реално да оне буду укинуте у наредних пет година, а да наредне године буду смањене 20 до 25 одсто.

Председник Извршног одбора АИК банке Владимир Чупић рекао је да је евидентно да треба променити модел приватизације који инсистира на продаји, као и да се разговори са озбиљним инвеститорима првенствено не фокусирају на цени предузећа, коју понекад јавност оцењује нереално високо.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић поставио је питање ли се законским изменама штите интереси крупног капитала или радника, оценивши да су они више наклоњени интересима крупног капитала и да треба бити опрезан.

Савић сматра да измене Закона о раду не значе да ће доћи до већег запошљавања, али и да је рационално не везивати плаћање отпремина за целокупни радни стаж.