НБС очекује ниску инфлацију

Имајући у виду зараде, цене су високе, али статистика показује да су успориле раст. Финансијски сектор очекује да ће инфлација у Србији на крају 2014. године бити 4,4 одсто, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић

На конференцији на којој су НБС и Европска централна банка обележиле завршетак пројекта "Јачање институционалних капацитета НБС-а", Табаковићева је оценила да су таква инфлаторна очекивања финансијског сектора, као најупућенијег у то колико НБС добро ради свој посао, за централну банку "потврда и огромна обавеза да тим очекивањима и одговори".

"Наша пројекција циљане инфлације коју желимо да усидримо у средњем року од три године је управо четири одсто", рекла је Табаковићева и истакла да ће у 2013. годишња инфлација бити и испод граница циља.

Како је навела, инфлација од новембра 2012. до новембра 2013. године је испод планираних граница и износи 1,6 процената.

"То значи да ћемо ове године бити испод граница циља, са врло ниском инфлацијом, и то у ситуацији када имамо раст друштвеног производа. Не знатан, али имамо", рекла је Табаковићева.

На дан када је пре 140 година динар уведен као средство плаћања, гувернерка каже да стабилност домаће валуте није случајна.

Према њеним речима, ниска инфлација је, пре свега, резултат добре монетарне политике коју води централна банка, односно добро одмерених и правовремених конзервативних мера.

Гувернерка наглашава да је НБС показала своју решеност да не дозволи волатилност курса у мери у којој на њега утичу привремени разлози.

"Од Народне банке не очекујте никакве неуобичајене мере. Нећемо вас ничим изненађивати. Наставићемо да радимо на примерима најбоље праксе", поручује Табаковићева.

А та најбоља пракса преузета је и из трогодишње сарадње са Европском централном банком, која је Народној банци омогућила јачање и изградњу капацитета потребних за улазак Србије у Европску унију.

Члан Извршног одбора Европске централне банке Јорг Асмунсен каже да су структурне реформе, потребне за раст конкурентности и привреде, као и фискално прилагођавање изазови за Србију на путу ка Унији.

"Најбоље што Народна банка може да уради у овој ситуацији јесте да постигне стабилност цена на основу чврстог институционалног оквира који обезбеђује њену независност", сматра Асмунсен.

Потврду да централна банка доноси мере у добром правцу, каже гувернерка, даће и међународни инвеститори који су најавили да ће крајем ове или почетком наредне године емитовати динарске хартије од вредности и тиме допринети даљој стабилизацији курса и цена.