Зарада од пшенице 200 милиона долара

Пшеницом је ове јесени засејано нешто мање површина него лане. Земљорадници тврде да је смањено интересовање за гајење те пољопривредне културе због ниске откупне цене у време и после жетве. Ипак, први пут пшеница има водеће место у извозу - за десет месеци продато је хлебног зрна и брашна у вредности око 200 милиона долара, што је и највећи извоз у последњих двадесетак година.

Повољне временске прилике у време сетве омогућиле су да се пшеница добро развије пре појаве снега. Процена је да је том житарицом посејано око пола милиона хектара, што је за педесетак хиљада хектара мање него у 2012. години.

Дејан Николић из села Крњешевци каже да је пшеница мање посејана због цене која је у жетви била око 16 динара по килограму.

"После жетве цена је пала на 15 динара по килограму. Прошле године у време жетве пшеница је била 22 динара", каже Николић. 

Већи произвођачи пшенице продали су само оне количине колико им је било потребно да дођу до пара за даља улагања у земљорадњу.

"Ове године сам произвео 300 тона пшенице, до сада сам пола продао по цени од 17 динара, а за остало чекам повољније услове, мало бољу цену", каже Петар Петронијевић из Јакова.

Ових дана цена пшенице је око 20 динара за килограм, три динара више него пре три месеца.

Јовица Николић из "Гранинпекса" у Београду рекао је да је на међународном тржишту у последњих месец дана дошло је до раста цена тако да је пшеница која је била 160 евра по тони утоварено у дунавским лукама, сада 180 евра.

"У наредном периоду, сагледавајући кретања на међународном тржишту очекујемо стагнацију цене пшенице", рекао је Јовица Николић.

Према подацима Продуктне берзе у Новом Саду, од почетка године до новембра извезено је милион и 270 хиљада тона пшенице и брашна у вредности око 200 милиона долара.

У току је израда стратегије развоја Србије до 2020. године. Извоз житарица, сматрају агрономи, требало би да буде и даље на првом месту.

Аграрни аналитичар Милан Простран каже да жита морају да заузму посебно место и мерама Министарства пољопривреде, односно Владе, жита морају бити подстицана у извозу.

"Србија мора да задржи своје место у Европи, односно у свету када је у питању извоз жита", истиче Простран.

Зато стручњаци предлажу да се сетва пшенице устали на 600 хиљада хектара како би извозници, у просечним годинама, могли да понуде милион тона хлебног жита.