Лековито биље окрепљење и за новчаник

Лековито, зачинско и ароматично биље се у земљи све више користи, а све је траженије и у свету. Србија обилује површинама на којима ово биље расте, дивље у природи, али се повећавају и површине на којима се плантажно гаји. Многи управо у овој производњи виде могућност за запослење и зараду, а ми смо проверавали колико је то исплатив посао.

"На љуту рану, љуту траву", одвајкада је позната изрека у народу. Чини се да се у последње време људи све више ослањају на њу, па све више користимо на пример чај од камилице, нане или шипурка. Осим што прија организму, лековито биље може да окрепи и новчаник.

"Налазимо се на поседу манастира Буково, гајимо лековито биље око четири године, то је породични посао. Може од гајења да се издржава породица, али има доста посла. Прво у пролеће се сакупља суво биље, онда се копа, не сме да буде корова, сушимо и имамо уговор са Институтом за лековито биље да они откупљују", каже Драгиња Ранковић, произвођач лековитог биља из Неготина.

За само неколико година површине на којима се лековито биље гаји у Неготину су повећане са десетак ари на 10 хектара.

"Произвођачи из удружења јавили су нам се 2010. године с молбом да ако можемо да им помогнемо при набавци опреме. Ми смо инсистрирали да је едукација најважнија, јер сама опрема не може да помогне у процесу производње, ако немате сировину с којом ћете је напунити," каже Никица Маринковић из немачке организација "ГИЗ".

Како је рекла, кренули су са едукацијом у зиму 2010. и три године касније удружење броји више од 40 чланова широм Србије.

Сушено лековито биље може да донесе пристојну зараду. Зависно од врсте биљке она може да буде и до хиљаду евра са 10 ари. Међутим, уколико се од тог биља прави етерично уље, за шта је потребан дестилатор, зарада може да буде и до 2,5 пута већа.

Дестилатор кошта више од 20 хиљада евра, па се не може очекивати да га сваки произвођач приушти. Због тога су у неготинском удружењу, које је опрему набавило из средстава Европске уније, решени да свима који су заинтересовани да праве етирична уља - то омогуће.

"Његово је само гориво које се троши да плати и ништа апсолутно друго. Ми смо удружење грађана, нисмо задруга моћи ће ко год буде хтео то да користи не би ли се проширило на даље, а то је моја једина замисао од почетка, од када сам прву биљку посејао", каже Саша Ранковић, председник Удружења "Тимијан плус" из Неготина.

У Пољопривредној школи у Неготину гајење лековитог биља уведено је као обавезан предмет. Интересовање ђака је велико.

"Спремам једну баштицу код куће, да се потрудим као почетник, аматер у томе да видим како ћу да прођем. Ако ми буду кренуло од руке могао бих нешто више од тога да направим", каже Борис Врзановић, ученик Пољопривредне школе у Неготину.

У школи верују да ће коришћењем овог потенцијала доћи до новца за унапређење наставе.

"Планирамо да се школа укључи максимално у рад са лековитим биљем јер сматрамо да би део буџета могли да обезбедимо и из производње етеричних уља. Tиме би наша деца била што стручнија и што више обучена и спремнија за рад у области која је за нас нова на овом подручју", каже Радомир Златановић, директор Пољопривредне школе у Неготину.

Циљ Удружења у Неготину је да у наредном периоду прибаве и неопходне сертификате како би суво биље и етерична уља могли да извозе, што ће им омогућити и већу зараду, јер се ови производи у иностранству много боље плаћају него у Србији.