Изгубљене милијарде због "црних" тезги

Рад на црно, промет робе и нелегалне финасијске трансакције - основни су елементи сивог и црног тржишта у Србији. Иако званичних података нема, анкете указују да је делимично или потпуно, ван легалних токова од 30 до 50 одсто привреде.

Они који због нелојалне конкуренције трпе, очекују да ће Влада, коначно, и зарад пуњења сопствене касе, кренути у одлучну борбу против паралелног тржишта.

Тезга на улици и нелегална продаја, мали су проблем у односу на то како роба стиже. Зато привредници тврде, да за почетак под лупу морају Царинске службе, док би инспекције деловале заједнички.

Директор Унија послодаваца Србије Драгољуб Рајић сматра да је потребно успоставити централни регистар увезене робе у Србију, како би се пратили токови робе од граничног прелаза до малопродаје.

Проблем је и процена, али и изостанак евидентирања робе. Према подацима Светске трговинске организације, Мађарска је у Србију прошле године извезла милијарду и 300 евра. Код нас је евидентиран увоз вредан 700 милиона.

Поставља се питање где се изгубило пола милијарде. Неки сматрају да део одговора лежи и на пијацама, попут панчевачке.

"На једној тезги човек држи 75 бицикала које продаје на црно, значи то нису неки мали јадничци који немају од чега да живе. На једној тезги се налази око 15.000 евра робе која је раздужена на фантомске фирме и на коју се не плаћа ни један динар ПДВ-а", наводи потпредседник Асоцијација малих и средњих предузећа Милан Кнежевић.

Уз увезену робу, проблем је и она која се ради у нерегистрованим радионицама. Од ове година порески инспектори први пут имају обавезу да и њима уђу у траг.

У једном од синдикта сматрају да треба проверити и да ли 300.000 запослених, заиста прима минималац.

Председница Асоцијација слободних и независних синдиката Ранка Савић истиче да је ту много посла за инспекцију. "Да се утврди ко заиста ради за ту минимални зараду, а који су само пријављени на ту минималну основицу , да би и им се разлика исплаћивала у кешу", каже Савићева.

Најновији подаци кажу да је индустријска запосленост благо порасла, априлски извоз је рекордних 950 милиона евра.

Уз пореске законе који растерећују предузећа требало би очекивати да се позитиван тренд настави.

Да би у наредним месецима Србија кренула, не само из рецесије, већ и у дугорочно одржив опоравак, потребно је да се не догоде никакви систематски шокови, каже економиста Мирослав Здравковић.

Стварање здравих услова привређивања, у коме фирме неће бежати у незаконито пословање, је приоритет. Колики је то посао, потврђује податак да је 15 одсто европских привредних токова, и даље у сивом.