Цене европске, стандард српски

Од 2008. године, када је почела криза, стандард грађана Србије све је лошији. У куповину се више не иде стихијски, већ плански, по унапред припремљеним списковима. Само за годину дана рачуни у трговинама мањи су око седам одсто. Шта стаје у просечну потрошачку корпу и колико трошимо у односу на становнике Европске уније?

Многи ће рећи да за 200 динара не може да се набави готово ништа. А управо толико дневно трошимо у куповини. Милун Војиновић из "Гомекса" каже да се троши на хлеб, млеко, шећер, воду и кромпир. 

Животни стандард у Србији омеђен је просечном зарадом од 375 евра. Под условом да имате среће да сте запослени и да редовно добијате плату.

Звездана и Душан Матић имају примања која су нешто изнад просека, али далеко од разметања.

"Морате да платите комуналије, које чине  20 до 30 процената од примања и све остало потроши се овде на храну", каже Звездана Матић.

Душан Матић каже да су се одрекли многих ствари, одласка на годишњи одмор, неке културне активности, одлазак у биоскоп, позориште. 

Зорица и Микаел живе у Француској. Протеклих дана били су у Београду у посети рођацима. Објашњавају да би, да су судили само по ценама које су видели, могли да закључе да је у Србији стандард грађана исти као у Француској.

"То ми је врло чудно, јер плате нису исте као у Француској, а цене су скоро исте по продавницма. Једина ствар која је јефтинија овде то су ресторани, кафићи", каже Зорица Риголе.

Просечна плата у Француској је 1.500 евра, што је довољно за пристојан живот у неком мањем граду. Две трећине примања одлазе на стан и храну, а једна остаје за остале трошкове.

Микаел Риголе каже да Французи и даље одлазе на одмор и лети и зими. "Они ће можда штедети на храни, на осталим стварима, али на одмору никако", каже Микаел.

Преко границе иду и грађани Србије, али не због одмора, већ да би што јефтиније набавили основне животне намирнице. Саламу, сир или месо најчешће доносимо из Мађарске или Румуније.

Економиста Саша Ђоговић каже да је реч о земљама ЕУ где је јача конкуренција и знатно шири спектар самих произвођача и трговачких ланаца са правилима антимонополског законодавства. 

Да би цене биле ниже потребно је покренути комплетну привреду и повећати производњу.

"Долазак било ког трговинског ланца на ово тржиште чини ситуацију таквом да ће тај трговински ланац морати са истим тим произвођачима који послују на овом тржишту да сарађује", каже Оливера Ћирковић из "Универекспорта". 

Пад куповне моћи натерао нас је да уместо на литре и килограме купујемо на милилитре и граме. Тако грађанин Србије у просеку дневно поједе мало више од сто грама меса и мало мање од триста грама хлеба, а попије пола шоље млека, што је два - три пута мања потрошња него у ЕУ.