Тартуфи шанса за успешан бизнис

Производња тартуфа, у свету веома тражене гљиве, могла би да буде шанса за добар посао нашим пољопривредницима. Јесенас је у Србији подигнуто 150 плантажа на више од 33 хектара, а бесплатне сертификоване саднице лешника, у чијем је корену мицелијум тартуфа, стижу из Италије.

Британска компанија, која код нас послује годину дана, пољопривредницима обезбеђује помоћ стручњака и, како тврди, сигуран пласман робе.

У сиромашној општини Гаџин Хан, око петнаест, углавном младих пољоривредника, оранице под житом заменило је плантажама црног тартуфа. Иван Николић из Заплања тврди да се не плаши ризика, и да је са 30 ари под мечјом леском највише изненадио пријатеље и рођаке.

"Имам утисак да чекају да виде како ћу ја да прођем, па ће онда и они на основу тога да уђу у посао или одустану", каже Николић.

Власник регистрованог домаћинства ради анализу земљишта и плаћа израду пројекта 40.000 динара. Просечан принос лешника по стаблу, после три и по године је пет килограма, а тартуфа 200 до 300 грама. Од 20 ари може да се заради око 11.000 евра, од којих 30 одсто узима компанија.

Руководилац "Зелене лабораторије" за југоисточну Србију Предраг Ранђеловић каже да произвођач није сам, да има стручну помоћ агронома и да се "не оставља на милост и немилост ни тржишту ни производњи".

Професор са Департмана за биологију и екологију Природно математичког факултета у Нишу Славиша Стаменковић каже да има још неколико врста гљива, "које такође расту у симбиози са цветницама и значајне су за гастрономе, али не тако као тартуфи".

Цена црног тартуфа који се може наћи у околини Ниша у Србији је између 40 и 80 евра за килограм, док је у Западној Европи десет пута већа. Међутим, за килограм белог тартуфа гастрономи плаћају чак 1.000 евра.

Од Милана Обреновића који је први донео тартуфе из Италије у Ниш до данас, познати тартуфари трагају за најскупљом гљивом на свету. Са псима трагачима дневно могу да нађу и до два килограма.

Витомир Игић из околине Ниша каже да наше тартуфе "купују Словенци, Хрвати и Италијани и продају их као своје", тако да, како каже, нико други нема прави увид у квалитет наших тартуфа.

Пошто се тартуфи продају свежи, а извоз оних из природе је ограничен квотама које просписује држава, до ексклузивних ресторана у свету, српски тартуф углавном долази преко црног тршишта.