Читај ми!

Кредитне картице за преживљавање

И док у свету кредитне картице служе за куповину на рате, у Србији је то краткорочна позајмица да се преживи. Банкари препоручују пажљивије располгање картицама, јер је камата на минус и до 30 одсто годишње, па грађани брзо достигну лимит задужења из кога се тешко извлаче.

Грађани Србије задужени су по кредитним картицама са 37 милијарди 337 милиона динара, што је око 500 евра по становнику. У свету кредитне картице служе за куповину на рате, иако је уз кеш кредите то најскупљи вид задуживања, а код нас је то краткорочна позајмица да се преживи.

Дај супузи кредитну картицу и потегнуће је брже него Док Холидеј револвер, реченица је коју многи понављају са предубеђењем да жене троше више и лакше преко картица, али то не мора да буде увек тачно.

Класични кредити стагнирају, али задуженост по кредитним картицама расте. У последњих 15 месеци број кредитних картица порастао је са милион 41 хиљаде на милион и 116 хиљада, а минус је са 36,4 порастао на преко 37 милијаради динара. Ако знамо да је у том периоду промет на мало смањен за чак 15 одсто, да расте доцња у отплати дуга по картицама, како је онда новац потрошен?

Душан Узелац са сајта "Каматица" каже да грађани не троше тај облик задужења и те картице на куповину неких ствари, него на пуко преживљавање, плаћајући неке горуће проблеме и рачуне".

Банкари препоручују пажљивије располгање картицама, јер је камата на минус и до 30 одсто годишње, па грађани брзо достигну лимит задужења из кога се тешко извлаче.

Директор у "ОТП банци" Иван Радојчић каже да кредитна картица по дефиницији треба да финансира неку текућу потрошњу или куповину гардеробе, а клијенти су почели све више да користе кредитне картице, да подижу готовину на банкоматима, што је изузетно скупо.

"Када ви посматрате број трансакција на картицама, већина се обавље на банкоматима уместо у продавницама", објашњава Радојчић.

Уз такозване инстолмент картице или чекове ситуацију је далеко лакше контролисати. То важи и за чекове који би требало да буду средство плаћања са датумом доспећа, што често није случај.

Директор за становништво Банке Интеза Властимир Вуковић каже да су они предвиђени да буду средство кредитирања.

"То је нека врста супституције кредитних производа, не самог начина плаћања, а када гледамо какви су то обими, они попримају одређену димензију да њих има сада више него што их је било раније, али нису у тој мери конкуренција кешу", рекао је Вуковић.

Када је реч о ситуацији са платним картицама, само једна банка има чак 30 до 40 осто тржишног удела што говори да је почело укрупњавање тржишта бар када је реч о такозваном "картичарству".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. септембар 2024.
29° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи