Како финансирати рециклажну индустрију

Дуговања према рециклажној индустрији у износу од око 1,4 милијарде динара држава је почела да исплаћује у виду хартија од вредности. Због дуговања, рад гране индустрије - рециклаже, која је за три године запослила више од 10 хиљада људи, био је у протеклом периоду угрожен, тврде у Удружењу рециклера Србије. Укидањем Фонда за заштиту животне средине, тврде стопиране су им субвенције.

Највећа фабрика за рециклажу електричног и електронског отпада на Балкану, највећа инвестиција у Нишу у последњих 10 година, тако је пре само осам месеци најављивано ново рециклажно постројење, вредно осам милиона евра, запослило је око 140 људи. Последњих недеља његов опстанак доведен је у питање. 

"Са укидањем Фонда и са стопирањем исплата задњих годину дана ми смо се финансирали краткорочним кредитима, који су доста скупи и буквално смо били на ивици егзистенције и било је само питање дана када ћемо почети да отпуштамо људе и када ћемо морати да заустављамо рад постројења", рекао је Нинослав Миленковић, директор "Е-рециклаже".

Исту судбину има више од 2.000 фирми, колико их се у Србији бави сакупљањем и рециклажом отпада. Ипак, ових дана добре вести, заостали новац коначно стиже.

"Поред тога што имамо економски раст, што имамо одрживи развој, што стварамо нова радна места, најважније је да будемо свесни да без чисте Србије, без еколошки здраве Србије нема будућности ни за нас ни за нашу децу", каже Ана Петровић Вукићевић, председница Удружења рециклера Србије.

Сада се, кажу у ресорном министарству, тражи начин како убудуће финансирати ову грану индустрије.

Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић каже да тај Фонд за заштиту животне средине није био најсрећније решење.

"Али ми сада свакако радимо на изменама закона и животне средине и заштите природе и ми ћемо кроз то покушати да направимо један буџетски фонд. Дакле, то је само ставка у буџету, то нису ни директори ни управни одбори Фонда него то је нешто што треба да прође кроз буџет. И верујем да је то начин да у будућности финансирамо такве обавезе", каже Михајловићева.

У поређењу са Европом, Србија и даље каска, у нашој земљи се рециклира свега 15 одсто отпада, док се у Унији рециклира више од 50 процената, а у још удаљенијем Јапану чак 95 одсто.