Банкарски подаци (ни)су тајна

Презадуженост Шпаније и банкарског сектора Словеније, све више забрињавају Брисел. Макроекономска нестабилност погађа још 11 земаља еврозоне. Истовремено, Луксембург најављује ублажавање политике тајности банкарских података.

Словеначки банкарски сектор оптерећен је дугом од седам милијарди евра, а за докапитализацију три највеће банке - потребна је најмање милијарда евра. То, рецесија и висока незапосленост у Шпанији, указују да су неопходне хитне реформе, упозорава Брисел.

"Шпанија и Словенија имају претерану макроекономску неравнотежу. Те земље еврозоне треба да представе детаљан економски програм, како би се то исправило", каже Оли Рен, комесар Еу за економска питања.

Брисел је забринут и због банкарског сектора Малте, тржишта некретнина у Шведској и Холандији, економских проблема у Италији и Француској - од којих се очекује да овог месеца донесу мере за отклањање недостатака.

ОЕЦД саветује Словенији да смањи државно власништво и упозорава је да је следећи кандидат за међународну помоћ.

Луксембург најављује да ће 2015. године увести аутоматску размену банкарских информација, наводећи да његов финансијски скетор не зависи од проневера.

"Наш банкарски сектор не живи од прљавог новца, нити од избегавања пореза. Одлуку о ублажавању политике тајности банкарских података, нисмо донели под притиском Европске уније, иако већина земаља подржава ту одлуку", рекао је Жан Клод Јункер, премијер Луксембурга.

Банкарски сектор Луксембурга, државе са пола милиона становника, 20 пута је већи од њеног бруто друштвеног производа.

Француски председник Франсоа Оланд рекао је да ће Париз сматрати као порески рај сваку земљу која одбије да сарађује са француским тужиоцем за финансијски криминал. 

Тренутно се у 46 држава, за које се сумња да су у светској мрежи утајивача пореза - анализирају банкарски подаци.