Србија у кредитима

Сваки грађанин Србије у просеку банкама дугује 791 евро – 16 евра мање него пре годину и по, и знатно мање од Хрвата и Словенаца који дугују од четири до пет хиљада евра. Разлози за то су што имамо нижи стандард, строже прописе и банке које су веома опрезне када одлучују коме ће дати новац, објашњавају у Кредитном бироу. Кажу, највећи проблем је то што привреда која је позајмила највише новца касни с ратама за 44 хиљаде кредита.

Једини начин да се изборимо са кризом јесте да имамо што више приватних фирми и да младима једини циљ не буде државни посао, тврде политичари и теоретичари. А они који већ имају предузеће кажу – није лако.

Мирослав Ковачевић из "Винарије Ковачевић" у Иригу каже да је тешко произвести добар производ, а на крају још теже га је пласирати, а најтеже наплатити.

"Ми користимо субвенционисане кредите, сада све обавезе плаћамо на време, враћамо на време кредите и банке нас буквало вијају да би нам дали кредите", каже Ковачевић.

Вахидин Дино Ћатић из фирме "Ћатић компани" у Пријепољу напомиње да је мало фирми које сопственим средствима могу да се развијају и прате конкуренцију.

Камате су, кажу банкари, само одраз економске ситуације, инфлације, кредитног рејтинга земље.

На јесен би задуживање у динарима могло да појефтини, а за сада су камате између 3 и 20 посто.

"Ми данас имамо клијенте који имају каматне стопе на нивоу европских. Постоји озбиљан распон у каматним стопама у зависности од квалитета компаније. Морам признати да у српској привреди није лако пронаћи те квалитетне компаније", напомиње Горан Питић из Сосијете женерал банке.

Да је мало фирми које себи могу да приуште нови дуг по важећим каматама показују и подаци Кредитног бироа – узимали су углавном кредите уз субвенцију државе, и то за враћање старих дугова. Ипак, за сваки шести-седми кредит, рате и даље касне.

Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије наводи да је више од 250 милијарди динара заробљено у кредитима са доцњом од 90 дана, а кад се узму у обзир и резервације на те кредите, то је више од 600 милијарди динара. "То је велики притисак који ствара велике трошкове и проблеме у пословању банака", наглашава Дугалић.

Банкари кажу да код наплате дуга највише проблема имају са државним фирмама, затим са онима који су пре кризе превише улагали у некретнине, и са трговцима које је погодио пад потрошње.