Скупље све осим рада

Минимална цена радног часа у Србији, и даље је 115 динара, јер се синдикати, послодавци и Влада, до почетка марта нису договорили о повећању. Заказана седница Социјално економског савета за петак, није одржана, јер је од шест министарства на њу дошао представник само једног. Председавајући Савета најављује да ће нову седницу заказати за 10 дана, када би требало да се реши питање цене рада.

До новог састанка, синдикати и послодавци прерачунавају се и одвојено и заједно. Оно што је за синдикате минимално повећање, за послодавце је рачуница без покрића.

"Захтев самосталног синдиката Србије је да минималац буде повећан за онолико колика је била инфлација у предходном периоду, а то је 12,2 одсто, што у номиналном износу износи да та минимална зарада до краја године буде 130 динара", каже председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић.

Тако би радни час поскупео за петнаест динара, а минимална зарада која је сада нешто преко 20.000, порасла на 22.880 динара. Послодавце мучи што на сваких 100 динара повећања исплате раднику, треба да дају и 68 динара држави.

"Став Уније послодаваца је да не треба повећавати минималну зараду. Ми имамо ослонац те тврдње да практично сви економски показатељи не дају за право да треба повећавати минималне зараде", каже председавајући Социјално економског савета Небојша Атанацковић.

Прошла година завршена је падом индустријске производње већим од три одсто и бруто друштвеног производа за два одсто. У Унији процењују и да би повећање цене рада одбијало инвеститоре и подстакло инфлацију. У ситацији када минималац не покрива ни половину потрошачке корпе, стручњаци имају разумевања за захтеве синдиката.

Економиста Горан Николић тврди да с друге стране имамо и негативне реперкусије, један део, око 100.000 људи који раде на минималцу, њихове послодавце би практично терали у сиву зону.

"С друге стране имајући у виду да су коефицијенти у великом делу привреде везани за минималну плату, да је минималац коефицијент један, то би повећало индиректно и плате осталих запослених", каже Николић.

Због тога и држава која је послодавац за око 430.000 запослених у јавним службама, није за повећање цене рада. У сваком случају ако се послодавци и синдикати не договоре одлуку о цени доноси Влада.

Прошле године догодило се да синдикати добију више него што су тражили. После неуспешних преговора, такву одлуку, уочи избора, донела је Влада.