Ратари очекују помоћ државе

Пољопривреда је једна од ретких грана привреде од којих Србија зарађује. Услова да се извоз пољопривредно-прехрамбених производа повећа и те како има, али производња мора да се унапреди. Задатак државе је да у томе помогне пољопривредницима. За пољопривреду је ове године издвојено 4,5 одсто буџета, двоструко више него прошле године.

Ратари ће према првим рачуницама, за пролећну сетву морати да спреме 30 до 40 одсто више новца него што им је било потребно за претходну, јер су већ поскупели и семе и ђубриво. Надају се да ће подстицаје од државе добити на време. Да унапреде производњу многи би морали и да обнове застарелу механизацију.

"Надамо се да ће нам држава изаћи у сусрет са неким повољнијим кредитима са мањим каматама које ћемо ми успевати да вратимо", каже Миливој Попов, пољопривредник из Стајићева код Зрењанина.

Српским воћарима недостају складишта и прерађивачки капацитети, па се надају олакшицама при инвестирању. А када би се удруживали лакше би долазили до купаца.

"Ако то препознамо и држава нам помогне у инвестицијама за хладњаче и пластенике или за садни материјал, ми имамо велику шансу на тржишту", каже Милан Маринковић, пољопривредник из Руменке.

Сточарство у Србији је у најтежој ситуацији у последњих неколико деценија. Произвођачи меса и млека верују да ће држава спречити гашење пре свега породичних фарми.

"Да се прво исплати њима, да ли је то премија, да ли је то субвенција по грлу, значи прво њима, јер се они налазе у једној претешкој ситуацији. То је ивица када не знате на коју ће страну да превагне. А огроман број тих газдинстава има шансу да нестане", каже Васа Џигурски, пољопривредник из Бечеја.

Пољопривредници одавно не верују ни у деда мраза, нити у чаробни штапић који у једном потезу може да реши све њихове проблеме. Ипак, оно што имају јесте нада да ће им држава помоћи да превазиђу потешкоће. Зато и очекују да испуни обећања пре свега када је реч о субвенцијама и инвестицијама.

Надлежни уверавају да ће након усвајања закона о подстицању пољопривреде новац из буџета бити правилније распоређен и да ће се повећати број корисника субвенција.

"Ми ћемо се са министарством финансија трудити да новац коначно стигне у време када треба да стигне и да нико не мора додатно да се задужује зато што му држава није исплатила новац на време", рекао је државни секретар Министарства пољопривреде Данило Голубовић.

Најављују и наставак улагања у системе за наводњавање, доношење стратегије развоја пољопривреде и измене неколико закона, пре свега закона о пољопривредном земљишту.

"Ми ћемо изменити све оно што је пракса показала да треба да се промени и створити далеко озбиљнији ниво лицитације пољопривредног земљишта у државној својини, али и ниво казнене политике ће бити подигнут на далеко виши ниво", рекао је Данило Голубовић.

Током 2013. године требало би да почне да ради национална лабораторија за анализу квалитета млека, као и да се заврши акредитација Агенције за плаћања, без које Србија неће моћи да користи новац из европских фондова.