Привредне коморе излазе на тржиште

Од 1. јануара на снази је нови Закон о Привредним коморама који предвиђа добровољност, а не обавезност чланства. Новина је да је довољан минимум од 100 нових чланова који могу да формирају своју асоцијацију.

Да ли после неколико деценија и Привредне коморе одлазе на тржиште, или је то преурањен потез који урушава традицију и интересе привреде? Док коморе упозоравају да ће могућност либералног организовања привредних асоцијација створити хаос, у Министарстрву финансија сматрају другачије.

"Ствар избора је основна ствар привреде где вам се даје могућност да сами одлучујете о вашој судбини судбини ваших радника вашег предузећа. Много је и један динар чланарине ако за њега ништа не добијете", рекао је државни секретар Министарства финансија и економије Александар Љубић.

До сада је за велика и средња предузећа чланарина за коморе била 0,19 одсто бруто зараде.

У Комори кажу да су они већ делом на тржишту, јер чланарину плаћа тек трећина чланица док мале фирме чланарину плаћају паушално 5.000 динара годишње. Преостали део привреде чланарину плаћа нередовно, па комора остварује сваки четврти динар прихода од пројеката и услуга.

Иако је од јануара на снази нови закон о Привредним коморама он ће највероватније бити измењен. То је резултат договора министра Млађана Динкића са представницима коморе.

"Оно на шта су привредници указивали као недостатак јесте плаћање пореских доприноса на три, четири или пет места у зависности од тога где нека компанија има привредну активност и шта зa то добија. То је нешто за шта треба дати одговор", каже председник ПКС Милош Бугарин.

Према његовим речима, у овом другом закону не ваља цензус од сто компанија јер ће се направити огроман број пословних асоцијација. 

У начину организовања комора би могла да се угледа на немачку Индустријско-трговчку комору, која убира приход од чланарина и тржишних прихода и пројеката.

"Имамо представништва у 90 земаља. Промовишемо слободну трговину. Када уђете на неко тржиште са производима, друга фаза је инвестирање. Онда је лакше да прикупљате чланарину и помажете пројекте и свеједно нам је да ли је то тржиште Азије, Русије или Србије", рекао је Тобијас Бауман из Индустријско-трговачке коморе Немачке.

Укупан број запослених у Привредним коморма је нешто мање од 700 људи, укључујући и представнике у иностранству. Са искуством и имовином којом располажу, коморе не би требало да брину за будућност без обзира на лоше искуство појединих земаља, попут Словеније. Тамо је урушен обавезан коморски систем и сада трже начин да га поврте.