Чек на почек остаје

Само у првих десет месеци ове године у Србији је било више од седам милиона чекова вредних готово 32 милијарде динара. Уколико у садашњој форми буде усвојен нови Закон о ограничавању плаћања између државе и привреде и пословних партнера на 45 и 60 дана, то не би требало да укине чек на почек, како се неки прибојавају.

Чекови у промету најчешће учествују између 15 и 20 одсто. Трговци кажу да, када се повећа број рата, и њихово учешће порасте.

Из године у годину повећава се број издатих чекова и њихова вредност. Године 2009. издато је око осам милиона чекова који су вредели више од 34 милијарде динара. Прошле године било их је око девет милиона а вредели су готово шест милијарди динара више.

Грађани кажу да се најчешће одлучују са овај вид плаћања при куповини крупнијих ствари, када су у питању трајна потрошна добра, јер се на чек не наплаћује камата.

Због ниског стндарда потрошача, трговци за сада и не помишљају да се одрекну чека на почек.

"И када рокови плаћања у привреди буду краћи ми ћемо задржати могућност одложеног плаћања у продавницама на 90 и 200 дана и сами ћемо ово финансирати. Ова услуга је нашим потрошачима веома важна јер је њихова куповна моћ слабија него раније", наводи Мартина Петровић из компаније "Делез Србија, Црна Гора и БиХ".

У Министарству финансија сматрају да ће се законом о редовности плаћања уредити односи између државе, бизниса и привредних субјеката. Рокови ће се свести на 45 и 60 дана,а у односе купаца и трговаца, наводе да нису улазили.

"Како ће се трговци понашати према потрошачима то је питање њихове пословне политике и ми се тиме у овом закону нисмо бавили. Ми смо законом уредили ту област а они ће морати да се у складу са својом политиком труде да привуку купце управо код себе", истиче државни секретар Министарства финансија Влајко Сенић.

Банке одлучују да ли ће нудити чекове или не. У сваком случају, чињеница је да они који користе чек на почек, без додатних трошкова лакше премошћавају период од плате до плате.