Далеко је Лихтенштајн

Како живимо? Истраживања показују - лошије од 33 европске земље. У просеку, годишње потрошимо нешто мање од три хиљаде евра, што је готово 20 пута мање од житеља Лихтенштајна који су најимућнији у Европи. Најсиромашнији су Молдавци, показује истраживање немачке агенције ГФК.

Поредило се колико ко може да купи и, од 42 европске земље ми смо 34. Годишње трошимо седам пута мање од Немаца а четири пута мање од просека Европске уније.

"Задњих година опада куповна моћ посебно у сиромашнијих, богатије општине се држе још . У међувремену се десиле да су нас одређене земље претекле као Румунија", каже Горан Тинтор из ГфК-а.

У региону смо сада на средини, на жалост не златној. Најближи су нам Бугари, а најдаљи Словенци са више од 10 хиљада евра по становнику.

"Србија је тачно тамо где треба да буде, јер економске политике нису биле такве да би се брже развијала од региона већ спорије, отуда тај показатељ који нас сврстава у мало нижи дом то је наша реалност и биће", наводи економиста Александар Стевановић.

Разлике су велике и, ако се гледа само Србија - новчаник је најдебљи Београђанима и Војвођанима, а најтањи Топличанима.

Тинтор каже да су и даље велике разике између севера и југа, и даље су велике између најбогатијих општина Врачара и Бојника или Црна трава.

"Просто концентрација у сиромашним земљама је у два три центра а сиромашни се тешко и споро развијају", каже Тинтор.

Стевановић каже неко ће јести купус, неко форсирати месо, а да у сваком друштву постоје неједнакости и оне нису лоше јер покрећу људе.

Занимљиво је да Београђани, у просеку, годишње могу да потроше 500 евра више од Румуна, али и 500 евра мање од оних који живе у Црној Гори.