Контрола локалне касе

Укидање трансфера из државне у локалне касе био је један од предлога Међународног монетарног фонда за штедњу у државном буџету. Влада тај предлог није прихватила иако се односио на градове.

Представници локалних власти кажу да би такав потез, после смањења прихода од такса и фирмарина, угрозио подмиривање најосновнијих потреба грађана.

Половину буџета малих општина и даље пуни држава. Због незапослености, одлука да локалним властима од пореза на зараде остаје двоструко више новца, није много помогла. У 24 града ситација је боља али се, осим у Београду, на новац из државне касе и те како рачуна.

"Поставља се питање да ли неко озбиљно, аргументовано мисли да је могуће финасирање локалних надлежности ако се из једне касе одузме четвртина њених прихода", каже члан врањског Градског већа за буџет и финансије Драган Спирић.

ММФ је свој предлог поткрепио тврдњом да градови имају паре, јер су у овој години повећали број запослених и за плате потрошили више него што је планирано.

"Када је реч о аргументима, потпуно су у праву", каже министар финансија и привреде Млађан Динкић. "То је било због избора, да се не лажемо, али метод није био добар. Не можемо линеарно да кажњавамо све градове и општине - и оне који су одговорни и оне који су неодговорни", наглашава Динкић.

Председник Сталне конференције градова и општина Саша Пауновић каже да је у овој години много плата повећано у локалним самоуправама.

"То није због тога што су оне биле неодговорне, него што је сама Влада Србије у претходном сазиву донела уредбу којом је повећала плате запослених у локалним самоуправама", објашњава Пауновић.

Ипак, из Министарства финасија најављују закон по коме ће давања из државне у локалне касе зависити од начина на који се тај новац троши.

Министар Динкић наглашава да треба смањити транфсере локалним самоуправама које "имају пара да се разбацују", а да се оставе исти општинама које користе новац за капиталне инвестиције и побољшање стандарда грађана.

Због кризе, трансфери локалним властима протеклих година били су мањи него што закон прописује, по њиховој рачуници, ускраћено им је 50 милијарди динара.

"Још увек немамо изравнане губитке које смо имали са смањењем трансфера у протекле три године, дакле још увек нисмо на позитивној нули кад је реч о приходима локалних власти у последње 4 године", каже Саша Пауновић.

Планирано је да наредне године из државне у локалне касе стигне 35 милијарди динара, две милијарде више него ове.

Стање локалних финасија поправиће и то што ће држава опет преузети финансирање регионалних путева иако су званично, већ две године, у надлежности локалних власти.