На пролеће о новом аранжману са ММФ-ом

Разговори српских власти са ММФ-ом о новом аранжману биће настављени на пролеће, али још није прецизирано када, каже министар финансија и привреде Млађан Динкић.

Уколико споразум са ММФ-ом буде склопљен, биће реч о аранжману из предострожности на рок од три године, рекао је Динкић.

На конференцији за новинаре, после седнице Владе, Динкић је истакао да ће се прво сачекати коначни резултати буџета за 2012. годину јер је то једина реална основа за оцену буџета за 2013. годину.

Динкић је нагласио и да је веома задовољан резултатима разговора са ММФ-ом и да велики број ствари са којима се ММФ сагласио даје основу за оптимизам, а да оно мало ствари са којима се није сагласио не даје основу за песимизам.

Према његовим речима, српске власти сложиле су се са ММФ-ом да Србији нису потребна средства Фонда ни за буџет ни за девизне резерве, али да је земљи та међународна финансијска институција неопходна због кредибилитета и побољшања кредитног рејтинга.

Министар је нагласио да ће због спровођења програма фискалне консолидације Србија ове године имати најмање 20 милијарди динара мање од оног што је предвиђено у ребалансу у буџету.

То је дало основ да поднесемо амандмане на Предлог закона о буџету за 2013. којима се пројекција пореских прихода подиже до 10 милијарди динара, а смањују очекивања непореских прихода за девет милијарди, због мање уплате дивиденди јавних предузећа, рекао је Динкић.

Разлика од милијарду динара биће намењена јачању програма социјалне заштите.

Мисија ММФ-а боравила је у Београду од 13. новембра и са српским властима разговарала о најновијим економским кретањима и нацрту Буџета за 2013. годину.

У оквиру прве фазе разговора о новом аранжману, ММФ је са представницима Републике Србије разматрао програм фискалне консолидације и средњорочни макроекономски оквир.

На челу мисије ММФ-а била је Зузана Мургазова.

"У наредном периоду, решавање економских изазова захтева равнотежу фискалне консолидације и економског раста. То би требало да подрже мере које би обезбедиле да средњорочно прилагођавање и снижавање дуга буду поуздано достижни. Предложене мере можда неће преточити у потпуно потребно прилагођавање у 2013. години, а објављени буџетски дефицит је претерано амбициозан", каже шефица Мисије ММФ-а за Србију Зузана Мургазова.

Стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик раније је рекао да ће Мисија почети, али не и закључити, разговоре о могућем програму са Фондом. "Уколико буде постигнут довољан напредак, разговори о програму биће настављени током мисије која ће уследити после ове", објаснио је Лисоволик.

Претходни аранжман из предострожности у вредности око 1,1 милијарду евра, који је Србија имала са ММФ-ом, замрзнут је у фебруару ове године.

Емирати заинтересовани за ПКБ 

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је да је Град Београд спреман да прода део Привредног комбината "Београд", а то је газдинство "7. јули", који има 5.000 хектара обрадивог земљишта, преноси Бета.

Динкић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је послао писмо градоначелнику Београда Драгану Ђиласу да се изјасни о томе шта намерава да ради са ПКБ-ом и да сада постоји јасан став о томе.

"Ми смо то примили к знању. Интензивно разговарамо са представницима Уједињених Арапских Емирата који су ове недеље у Србији и долазиће и наредних недеља", рекао је Динкић.

Како је додао, јавност ће бити обавештена када се буде знало како ће тај споразум изгледати.

Динкић је рекао да је Ђилас пропустио да каже да је ПКБ стабилан, али да се налази у реструктурирању и да је стабилан јер не мора ништа да плаћа.

"Када скинемо реструктурирање, што ће се и десити, видећемо на тржишту колико је ПКБ стабилан и дугорочан", рекао је Динкић.

Динкић са фирмом "Ал Дахра" из Уједињених Арапских Емирата преговара о сувласништву у неколико пољопривредних комбината у Србији, а заузврат би та компанија учествовала у изградњи канала за наводњавање и закупу једне луке и изградњи карго терминала на аеродрому.