Нове мере за привредни опоравак

Члан Националног савета Србије за привредни опоравак Топлица Спасојевић рекао је да то тело ради на предлогу нових мера, као и да ће следеће године бити усвојен и стратешки документ о мерама које земља треба да спроведе у наредном периоду.

Спасојевић је агенцији Бета рекао да је Савет предложио први сет мера Народној банци Србији (НБС), али да очекује да ће највећи број тих мера бити одложен за прву половину следеће године.

"Те мере се још анализирају и остаје да се види шта можемо да усагласимо", навео је Спасојевић.

Савет је предложио координацију мера Владе и НБС ради подстицања кредитне активности банака према привреди.

Савет сматра да активним мерама треба утицати и на смањење цене кредита, у зависности од ситуације, и на смањење обавезне резерве коју банке држе на рачуну НБС.

Предложено је и смањење посебне резерве на кредите компанијама с којима је склопљен уговор о финансијском реструктурирању у складу са законом, као и да се омогући одобравање нових кредита за опоравак у сладу с програмом реструктурирања и релаксира приступ у класификацији потраживања.

Спасојевић је рекао да радне групе Националног савета за привредни опоравак по секторима доносе мере, које се усаглашавају и предлажу Влади.

Према његовим речима, "нека министарсва би могла и брже да реагују", а као добар пример навео је Министарство финансија и привреде које је већ спровело већи део реформи.

Камате и нереалан курс највећи проблеми

Почасни председник компаније "Таркет Синтелон" и члан Националог савета за привредни опоравак Никола Павичић изјавио је да мере које је предложио Савет могу да помогну, али да не решавају суштину проблема, пре свега проблем камата и курса.

Како је рекао, "са највећим каматама у Европи и нереалним курсом не можемо имати раст и девизни прилив".

"Курс је нереалан. Мора да се омогући привреди да извози и дестимулише бесмислен увоз", предложио је Павичић.

Он је рекао да је банкрот државе само одложен и ако се не надје решење за камате и нереалан курс, дужничка криза неће моћи да се избегне.

Павичић је додао и да камате на кредите привреди морају да буду мање.

Централна банка, како указују банкари, за сада није спремна да смањује обавезну резерву јер процењује да би то негативно утицало на настојања монетарне политике да се ублажи раст инфлације.