Органска храна шанса за Србију

На европским рафовима српски производи заузимају свега један одсто. Умерена клима, незагађено земљиште и вода, ситнији поседи идеални су услови да производимо и странцима пласирамо здраву и скупу храну.

Здрава исхрана њихове породице мотивисала је Зорану и Миодрага Гајића да се пре три године посвете органској производњи. Данас на шест хектара узгајају 50 врста поврћа. Уз помоћ 10 радника, и у сарадањи са 12 органских фарми, хране око 500 породица.

"У самом почетку су доста велика улагања, али је зарада одлична и потражња је јако велика. Радимо на томе да се удружимо са другим фармама", каже Зорана.

Онима који би сада да почну да се баве органском производњом донекле је лакше.

Доступно им је више органског семена, проширено је тржиште, више је продајних места, специјализованих продавница. Отворено је седам сертификационих кућа и 34 саветодавне службе.

Нада Мишковић из Националне асоцијације за органску производњу "Serbia organica" каже да Србија у просеку има 770.000 малих домаћинстава са у просеку 3,4 хектара и две краве.

"То није идеално за конвенционалну и за конкуренцију на неки начин, па не можемо да произведемо тако јефтину храну, али смо зато идеални за производњу органске хране", истиче Мишковићева.

Оно што је најважније, за следећу годину обезбеђено је 400 милиона динара из буџета за подстицај органске производње. То је 10 пута више у него 2011. године.

Додатни подстицаји

Јелена Милић из Министарствао пољопривреде, шумарства и водопривреде напомиње да произвођачи укључени у органску производњу могу да остваре подстицаје.

"Као произвођачи органске хране добијате додатне подстицаје", каже Милићева.

Да би се многи охрабрили да наставе или да почну да органски гаје храну, потребна је, кажу упућени, планска производња.

"За почетак би нам требали што би рекли фер трговци, значи који ће главницу оставити произвођачу и на фер начин са фер процентом излазити и тражити купца у иностранству", објашњава Мишковићева.

Док се код нас нешто више од 320 домаћинстава определило за такав узгој, у Словенији их је седам пута више. А каква је будућност овог посла, говори и податак да се сваке године у свету за десет одсто повећава тражња за органским производима.