Српска тезга на светској пијаци

Србија годинама бележи суфицит у извозу хране. Највише девиза доноси нам кукуруз, шећер и замрзнуто воће, а најмање месо, месне и млечне прерађевине као производи више фазе прераде.

У завршној фази је приступање Светској трговинској организацији, што би требало да нам омогући лакши извоз хране.

Неке мере које је влада увела како би обезбедила снабдевеност домаћег тржишта и заштитила потрошаче, ускоро престају да важе. То се, пре свега, односи на забрану извоза кукуруза, сунцокрета, соје и шећерне репе, уведену због дуготрајне суше.

Министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић каже да та мера и уредба о ограничењу маржи за пет основних животних намирница неће важити после децембра.

"Цене се ће формирати слободно на тржишту, али ћемо тражити друге модалитете како да заштитимо потрошаче", истиче министар Љајић.

На конференцији посвећеној повећању извоза хране констатовано је да последњих седам година Србија бележи суфицит у извозу хране.

Ипак, стручњаци истичу да немамо ни количине, ни уједначен квалитет хране намењен светској пијаци. То је случај и са производњом воћа и поврћа.

Повртар из Госпођинаца Лазар Ђукић каже да је проблем кад имају мало. "Кад било ко озбиљан дође и каже: 'Дајте ми пет шлепера недељно', требало би сви да се удружимо како бисмо могли било где да извозимо", истиче Лазар Ђукић.

Свињско и живинско месо, млеко и кромпир и даље не можемо да извозимо у Европску унију јер немамо извозне дозволе.

Горан Живков из компаније "СЕЕДЕВ" сматра да су данас неопходни стандарди да би извозили.

"Једноставно, ако их немате не можете да извозите. Чак  када све то имате, а нисте ценовно или квалитетно конкуретни, опет вам ништа не вреди", истиче Живков.

Суфицит у трговини пољопривредним и прехрамбеним производима, како тврде стручњаци, није последица великог извоза хране него малог увоза намирница услед ниског стандарда и високих царина.