Јефтинија сетва, веће површине под пшеницом

Ни најстарији земљорадници не памте да је у оптималном року пшеницом засејана тако велика површина - чак 450 хиљада хектара. План је да ове јесени хлебно зрно заузме око 550 хиљада хектара, или 15 одсто више него прошле сезоне.

Време иде на руку ратарима. Киша је омекшала земљу па су услови за сетву и даље изузетно повољни. Озеленеле су њиве посејане пшеницом.

Перо Латиновић из Банатског Великог Села код Кикинде, обавио је сетву на око 40 хектара или за трећину више него прошле јесени.

"Узео сам ђубриво и семе, као и сваке године", објашњава Латиновић и истиче да је тешко финансирати толику сетву.

Велики прерађивачи пшенице су, као и раније, преко задруга дали земљорадницима репроматеријал, с тим да им предају пшеницу у тој противвредности.

Тако је "Житопромет" у Сенти помогао сељаке у сетви са 1.500 тона ђубрива и 700 тона семенске пшенице.

"Како се не би радило на бази паритета, везали смо динаре са девизном клаузулом", објашњава Предраг Ђуровић, из "Житопромета" и додаје да ће у зависности од средњег курса Народне банке формирати основица за обрачун цене пшенице.

Према подацима Задружног савеза Војводине, пре четири године сетва једног хектара вредела је као 1.850 килограма пшенице. У јесен 2010. године, сетва је коштала 1.760 килограма пшенице, а ове јесени је још јефтинија - 1.500 килограма.

Како истиче Вукосав Саковић, из "Жита Србије" из Београда, овогодишња цена пшенице од 27 динара по килограму изузетно је повољна за пољопривреднике, па су они због тога заинтересовани за већу сетву.

Због вишегодишњег мањег улагања у производњу те житарице, просечни приноси не прелазе четири тоне по хектару, па зато изостаје и већа зарада.

Стручњаци предлажу земљорадницима да боље нађубре њиве јер је по агротехничким мерилима за већи род пшенице потребно око пола тоне минералног ђубрива по хектару.