Конкретне мере за растерећење привреде

Потпредседник Националног савета за привредни опоравак Бранислав Грујић рекао је да ће на данашњој, другој седници Савета предложити мере које ништа не коштају, а могу да допринесу брзом растерећењу привреде. 

Гостујући у Дневнику РТС-а, Грујић каже да су те мере први пут унапред продискутоване са централном банком, Министарством финансија и привреде тако да на састанак код премијера иду, како каже, са предлогом који је реалан, усаглашен са свих страна и који би требало би да добије апсолутну подршку свих учесника Савета.

Према његовим речима, то су предлози који ништа не коштају, а могу брзо да растерете привреду. Грујић каже да је неопходна промена целог система.

"Ви знате да је почета цела прича о сечи прописа, велики је проблем неликвидности привреде, а један од главних генератора неликвидности привреде је држава, постоји кредитни грч код банака које немају ни предуслове да даље кредитирају привреду, а још нико није измислио како да покрене привреду или производњу, а да не инвестира и не дође при том до новог задуживања", рекао је Грујић.

Држава је преузела на себе да у најкраћем року измири реална дуговања, да одређена дуговања репрограмира, да се изврши мултилатерална компензација тамо где је могуће.

"Почиње се с конкретним корацима и очекујемо да после данашњег састанка у року од неколико дана почну да се примењују конкретне мере", рекао је Грујић.

Административне баријере су оно што је системски проблем јер имамо администрацију која је заостатак старог времена и која на сваком кораку поставља препреке систему, сматра Грујић.

"Лоцирали смо неке стври које морају хитно да се промене. Закон о урбанизму и инвестиционој градњи је један од великих проблема, велики број страсних и домаћих инвестиција које су спремне за инвестирање не могу да буду започете због тога што немају завршена одобрења за градњу и дозволе за градњу", каже Грујић.

Грујић каже да је лоцирано десетине тих проблема са врло кионкретним предлозима у смислу уредбе или измене закона који ће "отпушити" систем, да би се кроз детаљнију анализу касније мењао законски оквир. 

Банкари и привредници за истим столом 

Први пут су за једним столом седели заједно привредници и банкари. "Први пут смо једни другима стављали на сто проблеме и тражили заједнички начин да их решимо. Први пут смо се чули и схватили шта је привреди потребно", каже Грујић.

На састанцима је разговарано је како да се нађе начин да се репрограмирају дугови са једне стране, а са друге стране треба схватити да банке имају своје акционаре и своје интересе и не могу бесконачно да репрограмирају дугове.

Дужници који нестану или банкриотаирају банци нису потребни јер би то изазвало ланчану реакцију у банкарском систему па би привреда остала без банкарског сектора који може да је подржи, тако да ту мора да се нађе фина граница коју су на себе преузели банкари и НБС.

Банкари су дали конкретне предлоге низа мера да се дође до квалитетног амбијента за репрограмирање одређених кредита.

"Очекујем да у накраће време успемо да са свим заинтересованим странама то спроведемо у дело", каже потпредседник Савета.

Према његовим речима, тренд отпуштања неће бити заустављен тако брзо и једноставно и да ће паралено тећи тренд отпуштања са трендом запошљавања.

"Важно је да подстакнемо тренд запошљавања јер ће то значити да је точак који се киотрљао низбрдо почео да се враћа назад", закључио је Грујић.