Под лупом 6.000 банака еврозоне

На самиту европских лидера у Бриселу донета је одлука да од следеће године, Европска централна банка почиње контролу банкарског сектора еврозоне, што представља први корак ка директној помоћи Европског стабилизационог фонда посрнулим банкама, које су један од главних узрока дужничке кризе у Европи.

Договор о контроли банкарског сектора еврозоне уследио је после усаглашавања ставова Немачке и Француске.

Европска централна банка постепено ће уводити контролу над свих 6.000 банака еврозоне. То би могло да разбије зачарани круг преливања криза из банкарског сектора на државне буџете.

Председник Европског савета Херман ван Ромпеј тврди да је за Европу добро да има јединствени надзорни механизам, који ће функционисати од 2013. године.

Француска је инсистирала да се све банке ставе под надзор већ до краја године, како би угрожене банке што пре имале директан приступ европским фондовима.

"Чим се усвоји Закон за спровођење надзора о коме смо се договорили, Европска централна банка моћи ће да организује контролу над банкарским сектором еврозоне", објашњава председник Француске Франсоа Оланд.

Нервозна због позајмица из европских фондова, Немачка је била за спорије увођење јединственог надгледања банака.

"Јединствени банкарски надзор није могућ већ у јануару, али он мора да буде завршен, пре него што се испразне фондови за спас еврозоне", истиче канцеларка Немачке Ангела Меркел.

Предлогу Берлина да се именује европски комесар за надзор националних буџета снажно су се успротивиле Велика Британија и Француска, залажући се да свакодневна контрола државних финансија буде у рукама националних централних банака.