"Буџетски цар" помаже Европи?

Лидери ЕУ данас, првог дана самита у Бриселу, споре се око тога колико моћи да пренесу на централне власти, а циљ им је да се осигура да се не понови дужничка криза која потреса Европу.

Немачка канцеларка Ангела Меркел покушава да прогура предлог да европски комесар за монетарна питања буде задужен и за буџетска правила ЕУ, укључујући и овлашћење да одбије предложене планове расхода и пореза земаља-чланица, и врати их на дораду.

Немачка се нада да би тзв. "буџетски цар" помогао Европи да не понавља грешке, тако што би спречавао владе да прекомерно троше, те им не би били потребни скупи пакети помоћи, наводи агенција АП.

Француска и друге земље, међутим нису "одушевљене" да контролу над својим финансијама повере бриселским званичницима који неће бити бирани.

Председник Француске Франсоа Оланд једноставно је данас "збрисао" немачки предлог речима да то није тема самита.

"Једина одлука коју треба да донесемо, да потврдимо, је стварање банкарске уније до краја године. Први корак је банкарско надзорно тело", рекао је Оланд.

Европски лидери су на јунском самиту закључили да ће - када буде основано одговарајуће надзорно тело - финансијске институције које имају проблема, моћи директно да узму помоћ из европских фондова. То ће, како оцењује АП, бити велико олакшање за земље попут Шпаније којој због помоћи банкама, прети презадуженост.

После готово једногласног јунског договора о надзорном телу за банке, неке европске владе, међу којима Немачке, Холандије и Финске, покушале су да стану на пут доношењу одлуке о дубљем повезивању - о банкарској унији.

АП наводи да би зато на самиту који се данас и сутра одржава у Бриселу могло бити донето мало конкретних одлука. Меркел је данас поново инситирала да "квалитет мора да дође пре брзине" успостављања банкарског надзорног тела.

"Има много веома компликованих правних питања, и ја не отежавам ствар више него што она стварно јесте тешка", рекла је Меркел. С друге стране, председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо критиковао је пред почетак самита спорост у доношењу одлука.

"Не постоји свуда у Европи исти осећај за хитност", рекао је Барозо.

На самиту ће највероватније бити речи и о Шпанији и томе да ли ће она затражити зајам, али и о Грчкој где је данас одржан генерални штарјк, уз силовите демонстрације, због нових мера штедње за још две године, на захтев страних поверилаца грчке државе.

АП оцењује да ће дугорочни предлози за довођење ЕУ у ред бити кључна тема дебате у Бриселу.

То ће укључивати стварање европског буџета који би могао да се користи за помоћ земљама које пролазе кроз дубоку рецесију - сада су то Шпанија и Грчка, додаје агенција.