Јачање динара, вештачки или реално

Последњих неколико дана динар јача према евру толико да је Народна банка Србије морала и да га "укочи" купујући девизе на тржишту. У међувремену, домаћа валута је ослабила, па ће у четвртак за један евро бити потребно 112,46 динара, односно 1,4 динара више него данас. Гости емисије Око сагласни су да је јачање динара само тренутно.

Овде можете погледати/преузети емисију Око 

Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора, каже да је НБС пре два дана почела да купује девизе на тржишту, први пут после неколико месеци, и истакао да је то допринело стабилизацији курса.

Небојша Савић, који је предложен за председника Савета НБС, сматра да се курс стабилизовао на нивоу понуде и тражње, али додаје да је то стабилизација у кратком року. Савић истиче да је кључни проблем неконкурентност наше привреде и што што немамо довољно девизног прилива.

"Док год будемо имали проблема са девизним приливом, имаћемо дугорочни проблем са курсом", наводи Савић. Он истиче да је наше девизно тржиште плитко и да мале промене у токовима могу да изазову промене курса.

Савић додаје да је за курс важно што је дошло до политичке консолидације и што од стране ММФ постоје сигнали да ће можда поново доћи до преговора са Србијом.

Потпредседник Савета страних инвеститора Горан Питић истиче да не би требало да будемо превише усхићени тренутним јачањем динара.

"НБС нема магичну полугу, и Јоргованка Табаковић не може да буде магични гувернер који се бори против ветрењача", каже Горан Питић.

Питић истиче да је НБС подигла референтну каматну стопу, а држава убацила новац кроз субвенционисане кредите и додаје да ће тога бити мање наредне године.

Према речима Топлице Спасојевића, јачање динара је тренутна ситуација на тржишту. Као разлоге наводи субвенционисане кредите девизно индексиране и то што је централна банка повећала обавезну резерву.

"Ми треба да појачавамо конкурентост Србије и извоз и да смањујемо трошкове који директно утичу на ту конкуретност, а то су трошкови државе", наводи Спасојевић. Како истиче, не постоји магични штапић, сви судови су повезани, и ако држава превише троши онда се то одржава на курс.

Као разлоге за јачање динара Спасојевић наводи и политичку стабилизацију и озбиљне разговоре о реструктуирању државе. Како је навео, ако се остваре немачка улагања у енергетику, као и улагања привредника са истока, онда стабилизација курса може да се задржи и у јануару и фебруару.

Инфлација у порасту

Небојша Савић истиче да је инфлација у порасту и да ће цене расти наредних неколико месеци, па ће то вршити притисак и на курс. "Динар је у овој години отишао онолико колико је износила инфлација", истиче Савић и додаје да је важно пратити кретање бруто домаћег производа.

Горан Питић каже да инвеститори очекују да флуктуације курса буду такве да не угрожавају пословање. Како истиче, неколико тестова је пред Владом. Први су уштеде у буџету и треба видети да ли ће сва министарства моћи да се пронађу у новом буџету. "Неком ће морати да се скрате крила", каже Питић.

Други тест је закон о професионализацији јавних предузећа, што би требало да покаже да ли ће Влада моћи да се ослободи старих стега.

Топлица Спасојевић каже да јачање динара одговара и привреди и грађанима, грађанима јер имају већу куповну моћ, а привреди што ће имати нормалне билансе, јер уколико курс оде још 5 или 10 одсто, не постоји предузеће које ће бити у плусу на крају године.

Спасојевић наводи речи нобеловца Пола Кругмана, који је рекао да земље које имају своју валуту имају више простора у кризи, али оне које се задужују у другој валути ту могућност немају и истиче да је Србија 70 одсто задужена у еврима.

Небојша Савић је рекао да је привреда скуп разних субјеката и да не одговара свима јак динар. Савић истиче да за ниво курса не може да буде одговорна само НБС. "Јако је битно да постоји тесна координација између централне банке и Владе и да се следеће године заиста смањи буџетски дефицит", наводи Савић.

Топлица Спосојевић је навео пример Македоније која је успела да стабилизације курс, иако јој привреда није јача од наше, али истиче да је њихова буџетска дисциплина на много вишем нивоу.

Горан Питић сматра да курс рефлектује реалност и наглашава да инвеститори неће уложити више ако курс буде фиксиран.