Како унапредити производњу хране

Државни секретар у Министарству пољопривреда Србије Данило Голубовић најављује да ће, први пут у новијој историји пољопривреде Србије, Влада и Министарство пољопривреде донети дугорочну транспарентну и стабилну аграрну политику.

Голубовић је, на Трећој међународној конференцији о прехрамбеној индустији у Београду рекао да је припрема закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју у завршној фази и да би следеће седмице требало да почне јавна расправа о том документу.

Подсетио је да је ребалансом буџета за ову годину предвиђено додатних 12 милијарди динара за аграр, што је омогућило да у последња три месеца замљорадницима буде исплаћено 150 милиона евра.

Аграрни буџет за 2013. бити значајно већи него у овој години, а Влада Србије и Министарство пољопривреде су, према Голубовићевим речима, потпуно променили стратегију по питању пољопривреде и њеног односа према другим привредним делатностима.

Голубовић је истакао и да је прехрамбена индустрија један од најважнијих стубова српске привреде и да је важна за развој читаве економије.

Стратешки циљеви у пољопривреди су, како је навео, даље подизање административних капацитета за повлачења новца из фондова ЕУ, јачање конкурентности, као и укључивање у Светску трговинску организацију и јачање на руским и осталим тржиштима.

Дежер: Побољшати конкурентност предузећа  

Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер поручио је да предузећа у региону треба да повећају своју конкурентност, а креатори економске политике да ојачају фискалну стабилност, побољшају пословно окружење и смање јавну потрошњу.

Дежер је поручио фирмама и владама у региону да, уколико желе да унапреде пословање, морају побољшати окружење, управљање менаџментом, а борба против корупције мора да буде приоритет.

Такође, указао је Дежер, мора се побољшати макроекономска стабилност и фискална дисциплина, а јавна потрошња буџетских средстава мора смањити, уз истовремено реструктурирање фирми, што је велики проблем у земљама региона.

Када је реч о пословању компанија у Србији, Дежер је подсетио на оцене страних инвеститора да мора да се убрза процес издавања дозвола, јер то успорава њихово пословање.

Према његовој оцени, земље региона треба да сарађују међусобно, као и са ЕУ.

Када је реч о ЦЕФТА споразуму, Дежер је рекао да је 28 међудржавних споразума замењено једним, мада није све текло без проблема. Показало се да је тај споразум донео велике користи и политичку стабилност у региону, што ЕУ подржава.Дежер је оценио да је пољопривреда кључни сектор који у нашој земљи има стални вишак производње, истичући да аграрна производња има годишњи раст од 20 одсто.

Међутим, подсетио је на чињеницу да је 22 одсто цена у Србији под државном контролом, што није добро за постојање слободног тржишта.

Уредба владе Србије о забрани извоза шећерне репе, сунцокрета и соје није добар потез, рекао је Дежер, уз наду да забрана неће трајати дуже од шест месеци.

Председник "МК групе" Миодраг Костић предложио је да се у оквиру ЦЕФТА укину све царинске баријере за трговину свим производима, наравно постепено, оцењујући да би то била добра припрема за улазак у чланство у ЕУ.

"Уколико не објединимо тржиште, по узору на ЕУ, посматраћемо како компаније из света купују компаније у региону", упозорио је Костић.

Коментаришући поскупљење хране у региону, Костић је рекао да прехрамбени производи у Србији нису скупи јер их извозимо у великим количинама, али да имамо потенцијал да извозимо вишеструко више.

Говорећи о приносима у Украјини, где МК група има 55.000 хектара обрадиве земље, он је рекао да ће тамо просечни принос кукуруза бити преко девет тона по хектару, за разлику од просека у Украјини који износи 3,5 тона.

Коментаришући питање о генетски модификованој храни, Костић је рекао да Србија има само два милиона хектара обрадиве земље и има интерес да задржи органски здраву храну.

Шта нам све недостаје 

Међутим, Костић је упозорио да се мора имати у виду да је један од услова за улазак у чланство Светске трговинске организације да се прихвати употреба генетски модификоване хране.

Потпредседница "Делта холдинга" Јелена Крстовић је рекла да Србији недостају нове технологије, савременија пољомеханизација, као и развијенији систем наводњавања и укрупњена имања.

Аграрни буџет у 2013. биће дуплиран на четири одсто бруто домаћег производа, што је драматично мало, рекла је Крстовићева.

Председник Управе "Подравке" Звонимир Мршић оценио је да су за компаније прехрамбене индустрије из региона тренутно најперспективнија тржишта Русије и Турске, и то више него тржиште ЕУ.

Извршни директор "Агрокора" Анте Тодорић је указао да је криза снажно погодила прехрамбену индустрију у региону, а ситуацију је додатно отежала сушна година.

Власник "Нектара" Бојан Радун рекао је да економски брендови имају све мању тражњу због кризе, а тражња за премијум (скупљим) брендовима расте, што је нелогично.

Учесници међународне конференције о прехрамбеној индустрији разговарали су и о томе како ће изгледати регионално тржиште по уласку Хрватске у ЕУ јуна идуће године, шта доноси убрзана либерализација увоза пољопривредних производа из ЕУ у Србију, како да југоисточна Европа буде погоднија за инвеститоре и како уредити односе ЦЕФТА и ЕУ.