Енергетски пасоши за топлије домове

Од данас, зграде и куће у нашој земљи добијаће енергетске пасоше без којих ниједан новоизграђени и реконструисани објекат неће моћи да добије употребну дозволу. За неколико година биће обавезан и за старе грађевине. Његовом применом очекују се значајније уштеде енергије.

У енергетском пасошу за сада стоји колико зграда троши енергије за грејање, а касније ће бележити и потрошњу за хлађење и потрошњу струје и гаса. Пасош оверавају инжењери са линценцом и компанија коју одреди Министарство грађевине и урбанизма. Први ефекти биће на тржишту некретнина, јер се објекти рангирају у осам категорија. Највиша је А+, а најнижа Г.

"Сада су се цене станова формирале према локацији – да ли је то Кнез Михаилова или Дедиње. То су углавном били најскупљи станови. Сада ће се гледати да ли је стан А+, без обзира на то да ли је у Борчи или на Дедињу", каже председник Инжењерске коморе Србије Драгослав Шумарац.

Увођењем енергетског пасоша, годишња потрошња енергије у зградама мора бити на нивоу европског просека – до 65 киловат-сати по метру квадратном. То је три пута мање него сада. Пооштравају се услови градње. Изолација зидова, која је сада пет центиметара, убудуће не сме да буде испод 15.

"Рецимо, ако неко ради своју кућу, па је раније између рогова стављао 10 центиметара изолације сада ће то бити минимум 20, а можда и више термичке изолације. Значи, драстично се појачава тај термички омотач који дели грејани од негрејаног простора. Наравно, и прозори као обавезан елемент драстично ће бити квалитетнији", објашњава Милица Јовановић Поповић са Архитектонског факултета у Београду.

Произвођачи грађевинског материјала и опреме кажу да су спремни за енергетски ефикасну градњу. Од октобра и инвеститори, уз техничку документацију, морају да поднесу и елаборат енергетске ефикасности како би добили грађевинску дозволу.

"Води се рачуна о спратној висини, о ружи ветрова, где се налазе објекти. Све се то узима у обзир и на тај начин се пројектује и каква ће фасадна столарија бити и каква врста материјала и каква монтажа. То је основ да би енергетска ефикасност била оно што се тражи", објашњава Горан Родић из Одбора за грађевинарство Привредне коморе Србије.

Србија спада у највеће расипнике енергије у Европи, а 40 одсто потроше домаћинства. Надлежни кажу да је увођење енергетских пасоша први корак у штедњи енергената, јер се земља обавезала да до 2018. смањи потрошњу енергије за 9 одсто.