Гомилање дугова кочи бизнис

У Србији је регистровано 103 хиљаде предузећа и 218 хиљада радњи. Према подацима Агенције за привредне регистре годишње се и даље више фирми гаси него што се оснива. Један од разлога за страх у упуштање у нови бизнис јесте пракса да нико никоме не плаћа, па је у том зачараном кругу и даље блокирано 60 хиљада фирми са 147 милијарди динара дуга.

Уколико сте узели кредит и покренули бизнис, због смањене тражње, принуђени сте да дате робу коју нисте наплатили најмање два до шест месеци. Како стижу обавезе и рачуни, дуг се гомила, а после годину дана таквог стања, фирма аутоматски одлази у блокаду.

Ако се не отпише или репрограмира дуг поверилаца, следећи корак је стечај. Ситуација позната десетинама хиљада српских фирми, посебно оних које су приватизоване.

"Пошто је основао другу фирму Унипумп, купац је радио са два радника и сви уговарни послови су ишли преко 'Унипумпа', а 'Јастребац' од тога ништа није видео и зато је фирма отишла у стечај јер рачун није одблокиран", рекао је Љубиша Синђелић, председник Скупштине поверилаца "Јастребац".

Синђелић каже да су дугови за плату од 40 до 50 плата, у зависности од тога како је ко напуштао фирму.

Међутим у јулу се умешао и Уставни суд, који је прогласио неуставним Закон о одласку у стечај по аутоматизму. Тако се ситуација још више закомпиковала.

Тиме не знамо право стање неликвидности, јер би уз блокираних 147 милијарди динара дуга, дуг могао да се повећа за још 224 милијарде динара, колико износе приватни и јавни дуг банкама.

Стечајни управник Раде Шевић каже да постоји подела на разлучне повериоце, а то су  обезбеђени повериоци и постоји три исплатна реда.

"У први исплатни ред се сврставају радници односно неисплаћене зараде за последњих 12 месеци и обавезе према Фонду ПИО за последња три месеца, други исплатни ред су обавезе према јавним приходима и трећи исплатни ред спадају сви остали повериоци", објаснио је Шевић.

Да није тог правног вакуума ситуација би била још тежа. Држава зна за то и гаси ватру субвенционисањем кредита за ликвидност.

Иван Радојчић из ОТП банке каже да се већина тих кредита одобрава интерно за интерно рефинансирање што значи да већ текуће обавезе клијенти узимају и пребацују у кредите који су субвенционисани.

"Ти субвенционисани кредити ће њих растеретити текућих обавеза, али нема неког новог инвестирања, нема неког великог програма иза тога", објашњава Радојчић.

Влада признаје да је најважније да држава и привреда наредних месеци не банкротирају и отуда задржава програм реструктурирања друштвених предузећа. Њиме су обухваћене 172 друштвене фирме са 55 хиљада раника.