Бачевић: Променићемо рудне ренте

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије Милан Бачевић изјавио је да ће усвајањем новог закона о рударству у новембру бити промењени износи рудних ренти у Србији.

"Рудна рента коју планирамо да променимо неће ићи само на горе, негде ће бити смањена", рекао је Бачевић у интервјуу агенцији Бета и додао да ће вероватно бити повећана рента за експлотацију нафте и гаса.

Према његовим речима, "Гаспромњефт" је тренутно повлашћен због инвестиција у модернизацију рафинерија "Нафтне индустрије Србије" (НИС) и на основу међудржавног уговора Србије и Русије плаћа рудну ренту од три одсто.

"Поштовање уговора с тим процентом ставља у неравноправан положај друге кориснике наших природних ресурса, што нама отежава услове у разговорима са другим заинтересованим странама из земље и иностранства", казао је Бачевић.

Како је истакао, профит који је НИС, односно "Гаспром" остварио прошле године експлоатацијом српских природних ресурса, износи око 500 милиона евра, а од рудне ренте у буџет је ушло максимално 20 милиона евра.

Бачевић је додао да је питање рудних ренти које плаћа "Гаспромњефт" у Србији комплексно, јер Србија истовремено има бенефиције у ценама испорука руског гаса и флексибилан уговор о повлачењу од 3,6 до седам милијарди кубних метара гаса годишње, без плаћања пенала за неповучене количине.

Према његовим речима, повећање рудне ренте за "Гаспромњефт" за последицу ће имати и појачану дисциплину у испуњавању обавеза Србије према Русији у испорукама руског гаса.

Бачевић је најавио и да ће између 3. и 5. октобра Радна група за енергетику као део комитета за међувладину сарадњу Русије и Србије имати састанак у Београд, а комитет Владе Србије за сарадњу са Русијом половином новембра путује у Москву и тамо се очекује коначан договор.

Бачевић је казао да ће један од репера за измене рудних ренти бити степен интересовање које истраживачи показују, али да ће се водити рачуна и о висини ренти у окружењу и свету.

Приход око 1,5 милијарди евра

"Процењујемо да би између 2,5 и четири процента укупног буџета могли да остваримо од истраживања и кроз експлоатацију преко рудне ренте у следећој години", казао је Бачевић.

Према анализи досадашњих резултата рударског сектора, у Србији се годишње произведе око 80 милиона тона руде и годишњи приход од тога износи око 1,5 милијарди евра, а са везаним индустријским гранама око три милијарде евра.

На основу постојећих ресурса и потенцијалних инвестиција, до краја 2020. године могла би да се повећа производња на 120 милиона тона руде годишње, што би повећало приходе на 2,3 милијарде евра,  односно шест милијарди евра са везаним индустријским гранама.

Бачевић је најавио и да би у новебру требало да буде промењен и Закон о геолошким истраживањима. Он је казао и да је склопљен значајан број уговора са домаћим и иностраним компанијама и издат велики број решења о истраживањима различитих руда, минерала, односно природних ресурса од подземних вода до обојених и племенитих метала.

Милан Бачевић је навео да је у 95 одсто случајева реч о компанијама западне хемисфере и највеће инетесовање показују за ретке минерале и ретке руде, посебно интересовање показују за борате, зеолит, литијум, злато, сребро, молибден, ванадијум, никл и бакар.

Према подацима Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, инвестиције у геолошка истраживања у Србији су у последњих 10 година повећање 10 пута и сада износе око 50 милиона долара годишње.