НИС и Кинези заинтересовани за "Ковин"

Србија би из угља у Ковину могла да добија и струју. НИС је предочио Влади план новог рудника и термоелектрана које би заједнички градио са кинеском корпорацијом "Чајна машинери енџиниеринг корпорејшн" (China Mashinery Engineering Corporation - CMEK).

Истражно право за ковински угаљ, на истом простору, протеклих година добила су два инвеститора: Бугарски "Енерџи консалтиг и инжењеринг" и НИС. По свему судећи, инвестиорима није лако да дођу до посла у Србији.

Процењује се да испод Дунава у Ковинском басену угља има за наредних 35 година. НИС, који има дозовлу за истраживање резерви, са Кинезима планира градњу две термоелектране снаге по 350 мегавата. Инвестиција је добродошла али упркос дозволи правно је немогућа.

"То представља правни проблем и додатно компликује ситуацију због тога што је једна бугарска компанија већ урадила и одбранила елаборат о резервама. А све по одобрењу претходног министарства и покрајинског одељења за рударство и животну средину", каже министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић.

Енергетске инвестиције су Србији неопходне па министарства траже решење како би у што краћем року Влада изашла из ове непријатне ситуације.

"Уколико се ствари реше најбрже могуће у рударству и енергетици, онда ми можемо евентуално да очекујемо,уколико се постигну сви договори почетак изградње тек за једно годину дана", наводи министар енергетике, развоја и животне средине Зорана Михајловић.

Саопштењем се огласио и Бугарски "Енерџи консалтиг и инжењериг" наводећи да у Србији раде већ пет година и да су уложили знатна средстава па очекују да се пројект настави.

"Фирма "Енерџи консалтиг и инжењеринг" добила је истражно право 2008. године, а 2010. и потврду о овереним резервама за исто лежиште од надлежног секретаријата АП Војводине. Потврђене су резерве од 183 000 000 тона угља. Сада је у процесу израда докумената за добијање експлоатационе дозволе, која је следећа фаза за отварање рудника. Саставни део пројекта је изградња термоелектране од 600 МW, два блока од 300 МW."

У Ресорним министрства кажу и да преиспитују све потписане меморандуме и издате дозволе како би се избегле овакве ситуације које штете земљи.