Еврозона пред рецесијом?

Еврозона је све ближа рецесији, јер је у другом тромесечју европска монетарна унија забележила привредни пад од 0,2 одсто. У земљама у којима су на снази оштре мере штедње - економске активности су у паду, а у другима стагнирају или имају скроман раст.

Оштре мере штедње гурају Шпанију, Италију и Грчку дубље у рецесију. Истовремено, не изненађује податак да две најјаче европске економије одолевају рецесији. Француска је и у другом кварталу стагнирала, што је доводи на руб рецесије са двоструким дном.

Немачка, са друге стране, бележи раст од 0,3 одсто захваљујући већем извозу и потрошњи, који су надокнадили пад инвестиција, што све заједно подстиче евроскептицизам у Немачкој.

"Немци су подељени кад је реч о спасавању евра, јер неки сматрају да је за државу јефтиније да изађе из еврозоне. Немачка не жели да буде одговорна за пропаст евра, али неће бити несрећна ако неке земље прве изађу из зоне", објашњава економиста Џејмс Шаг.

Ипак, извозно оријентисана немачка привреда није поштеђена дужничке кризе која погађа њене европске партнере. Немачки раст је успорен, а Немци упозоравају да не могу да спасавају целу еврозону, у којој неке земље рецесија води у нове дугове.

"Важно је да друге европске земље следе пример Немачке и спроведу економске реформе. Само реформама, производња постаје јефтинија, а производи конкурентнији", истиче Роберт Халвер са франкфуртске берзе.

Аналитичари упозоравају на могуће даље успоравање немачке привреде, због пада наруџбина из других земаља еврозоне, у којој се до краја године очекује економски пад од један одсто.