Заказала контрола "Агробанке"

У систему контроле пословања "Агробанке" заказали су многи чиниоци, а одговорност сигурно није само на Извршном одбору банке, сматра берзански посредник Ненад Гујаничић.

"Када је у питању Агробанка и било која друга банка, требало је да постоји неколико система контроле: прво интерни – Управни и Надзорни одбор, односно интерна ревизија, затим  екстерна ревизија која се ради на годишњем нивоу, па контрола од стране акционара и на крају Народна банка", каже Гујаничић у интервјуу за РТС.

На питање каква је улога Управог одбора и да ли је УО "Агробанке" морао да зна да се годинама одобравају велики износи кредита без адекватног обезбеђења, Гујаничић каже да је тај одбор морао да зна за све крупније ствари, а ако није, то је опет његова кривица јер одговоран по том питању.

"Истрага ће показати шта је ту била ситуација, али могле су да се десе две ствари: или да се нису довољно информисали или да су пренели овлашћења на Извршни одбор, па да су касније добијали погрешне информације", наводи Гујаничић.

Он додаје да је одговорност Управног одбора да брине за стратешке одлуке банке, нарочито у случају када се деси да је огроман број кредита пласиран без обезбеђења.

Према његовим речима, Народна банка Србије је средином прошле године ушла у "Агробанку" и започела испитивање пословања, и тек су деветомесечни резултати показали негативно пословање.

Како је рекао, контролна функција могла је да буде боље урађена.

"Мислим да би био погрешан утисак у јавности да је искључива одговорност 'Агробанке'. Међутим, и други чиниоци носе изузетно висок ниво одговорности", додаје Гујаничић.

Према његовим речима, Народна банка не може свакодневно да контролише банке, пошто их у Србији има 30.

"У случају да се утврди пропуст у пословању, могу да наложе ванредну контролу и донесу мере да се исправе пропусти, а затим и да се уведе принудна управа, као у случају 'Агробанке', како би се обезбедила стабилност финансијског система", каже Гујаничић.

На питање о ширим последицама догађаја у "Агробанци", Гујаничић каже да специфичност тог случаја није само то што је она пропала, већ и то да је објављивала кривотворене финансијске извештаје.

"Многи инвеститори, акционари и депоненти мислили су да је то високо профитабилна банка и да добро послује. Сада, нашу земљу гледају преко скандала у 'Агробанци' и не желе да пласирају новац јер ми сада важимо за несигурну дестинацију", закључио је Ненад Гујаничић.