Посао за сто хиљада грађевинара?

Министар грађавине и урбанизма Велимир Илић је поручио да би спас за српско грађевинарство било формирање развојне банке, што би могла да буде Поштанска штедионица, која би била у саставу државе и да би је требало преименовати и дати јој одговарајуће надлежности.

Неимари су упозорили, поводом Дана грађевинара Србије, да су у великим дуговима и да је у последње две године смањен број фирми за око 3.000, а ресорни министар Велимир Илић је најавио помоћ државе и навео да би само у оквиру подизања енергетске ефикасности објеката могло да се запосли 100.000 грађевинара.

У последње две године смањен је број легално запослених грађевинара са 120.000 на 70.000, док су у иностранству наши грађевинари прошле године остварили 150 милиона евра, навели су представници Синдиката грађевинара који је део Савеза самосталних синдиката Србије.

Влада је, каже Илић, обезбедила 320 милиона евра за субвенционисану куповину станова. Велика шанса грађевинара је и у пројекту енергетске ефикасности, где се у производњи материјала и градњи може запослити 100.000 људи. 

Честитајући празник министар Илић је обећао да ће држава подићи "на ноге" ту важну грану привреде за економски развој земље.

Министар саобраћаја Милутин Мркоњић рекао је да су грађевинари су остали поуздан ослонац државе у њеним настојањима за превазилажење економске кризе.

Мркоњић је честитајући свим неимарима у Србији празник грађевинара, поручио да су грађевински радници, грађевинска предузећа и грађевинска индустрија Србије, остали поуздан ослонац државе "и у тешким животним условима, у годинама велике економске кризе, суочени и са губитком великих светских тржишта".

Грађевинари угрожени

У Србији грађевинских радника је за четвртину мање него пре 10 година, зарада им је 15 одсто нижа од просечне, а од укупног броја страдалих на радном месту ове године - сваки други је грађевинар.

Од почетка године, на послу је погинуло 15 грађевинаца. А од 19 повређених на раду, 12 их је било на грађевини. Због дугих судских спорова послодавци се не боје казни и углавном не спроводе мере безбедности.

Синдикати кажу да су највећи проблем подизвођачи.

Саша Симић из Синдиката грађевинара "Независност" каже да се кроз подизвођачке фирме у велике послове на мала врата уводе неформална економија, непријављени радници а са тим и неадватна заштита здравља и безбедности на раду.

Директор Инспекције рада Предраг Перуничић истиче да послодавци постану свесни опасности и проблема тек када дође до повређивања, а тада је већ касно.

"Нажалост и сами запослени доприносе овој ситуацији јер редовно имамо појаву да беже од Инспекције рада", оцењује Перуничић.

Најављује се Закон о обавезном осигурању од повреда на раду, који предвиђа високе казне за послодавце, уколико се радник повреди.

Директор Националног савета за безбедност на раду Зоран Мартиновић каже да је то тема на којој се мора инсистирати.

"Наравно да је то нешто што ће за послодавце представљати један додатни терет али у сваком случају заштита живота људи на градилиштима нам је најважнија", каже Мартиновић.

Због кризе, смањени су обим градње и продаја станова, па је и зарада 15 одсто нижа од републичког просека. Најниже плате су у високоградњи.

Председник Самосталног синдиката грађевинарства Душко Вуковић истиче да су плате раника 29.000 динара и да се, са обзиром на износ потрошачке корпе и укупне трошкове живота, може претпоставити какав је положај грађевинског радника.