Већа тражња, већа цена

Овог лета, потражња за чврстим горивом повећана је најмање 20 одсто, а на неким стовариштима и двоструко је већа него прошлог јула. Праве се и спискови чекања. Већина трговаца повећала је цене угља за 10 одсто, кажу, због скупљег превоза. За многе је поскупљење неоправдано, јер рудници нису мењали цене.

Врело топло лето, али грађани мисле на зиму. Нису кажу заборавили студени фебруар па на време набављају огрев. Ретке су куповине за целу грејну сезону. Како се супи новац тако се и докупљује по која тона угља, или кубик дрва.

Снабдевачи имају своју рачуницу. Најновије поскупљење правдају скупљим довозом.  

"Сами шофери који дотерују угаљ, а мали број људи је добило на тендеру, су подигли цену са њихове стране", каже Богољуб Марковић са стоваришта у Крушевцу.

Жељко Видаковић са стоваришта у Зрењанину каже да је у односу на прошлу годину угаљ скупљи 300 динара по тони у просеку. Према његовим речима дневно са стоваришта у Зрењанину оде један шлепер.

Цене огрева по Србији су шаролике. Тона најјефтније "колубаре" кошта око 6.000 динара, "костолца" 7, док је угаљ из увоза скупљи, за "Бановић" треба до 13.000, а руског каменог угља од 19 до 21 хиљаду динара по тони.

Кубик огревног дрвета је око 30 евра у унутрашњости, а у већим градовима 50. Треба додати и превоз и сечу. Највише се исплати ко има чекове.

"Дајемо синдикатима са којима смо склопили уговор, дајемо и грађанима на одложено плаћање пет до шест рата", каже Зора Новитовић са стоваришта у Београду.

У Војводини је дупло већа потражња чврстог огрева него прошле године јер нека домаћинстава нису могла да плаћају гас, па су поново прешли на чврст огрев.

У централној Србији највише се тражи најефтинији угаљ, "колубара" и "костолац", док се на југу земље најбоље продаје огревно дрво. 

Јамски рудници, још почетком године тражили су поскупљење 30 до 40 одсто индстријског угља за топлане и термоелектране. Међутим, повећања нема без сагласности Владе.