Суша "бере" летину

Актуелна суша је преполовила биљну производњу у Србији, а штета је процењена на 2,1 милијарду долара, изјавио је стручњак Привредне коморе Србије (ПКС) Војислав Станковић.

Таква ситуација ће се свакако одразити на цене брашна, уља и шећера, али и осталих производа као што су млеко и месо, рекао је он.

Станковић је међутим, поручио и да нема разлога за страх, јер влада има инструменте да заштити потрошаче од ценовног удара и омогући уредно снадевање по прихватљивим ценама, пре свега основним пољопривредним производима.

Он је у изјави новинарима у ПКС где је одржана седница Удружења за пољопривреду рекао и да су и залихе "добре", те имамо 100.000 тона шећера, 60.000 тона јестивог уља и 300.000 тона пшенице.

"Суша је нанела велике штете пољопривреди, које слободно могу да се прогласе елементарном непогодом... процене указују да је биљна производња погођена са 50 одсто", истакао је Станковић, који је и саветник председника ПКС за пољопривреду.

Станковић је, илуструјући колико је штета велика, подвукао да је две милијарде долара вредност инвестиције која је потребна да би Србија повећала површине под системима за наводњавање на два милиона хектара, што је половина укупног обрадивог земљишта.

У Србији се под заливним системима тренутно налази 200.000 хектара, односно испод пет одсто од укупно 4,2 милиона хектара, док је тај проценат у Европи и свету далеко виши.

Станковић је подсетио да је бруто вредност пољопривредне производње прошле године износила 6,4 милијарде долара, у чему је удео сточарства био 30 одсто, а на биљну производњу "отпада" две трећине.

У биљној производњи доминантан је кукуруз, који је претрпео највећу штету од суше, и његово учешће је од 22 до 24 одсто, напоменуо је Станковић.

Он је поновио да се ПКС не залаже за евентуалну рестрикцију извоза житарица, јер је таква мера непопуларна и неће дати ефекте.

Он је нагласио и да држава тренутно није у могућности да значајније финансијски покрије штету од суше, а као могућности види ослобађање пољопривредника плаћања пореза на катастарски приход и одлагање плаћања субвенцонисаних аграрних кредита.

Суша највише угрозила кукуруз, соју и шећерну репу

Станковић је указао и да пољопривредници нису показали велико интересовање за осигурање усева, иако им је влада давала 40 одсто регреса на премију осигурања.

Директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије Милан Дацић такође је истакао на седници да је суша екстремна на већем делу територије Србије и да топлотни талас уз дефицит падавина значи "катастрофу" за биљке, које се не могу опоравити ни током ноћи које су тропске.

"Ако овакви услови потрају, може се очекивати значајније смањење приноса економски најзначајнијих култура - кукуруза, соје, шећерне репе, и то за најмање 30 до 50 одсто, као у време суше 2000. године", рекао је он.

Дацић је подсетио да је у последњих 10 до 12 година трећина година била са екстремним сушама, што је "алармантан податак" који сведочи о томе да су "климатске промене већ на делу".

Штете у пољопривреди 2000. године износиле су 700 милиона долара, а 2003. године скоро милијарду долара, навео је он.

Дацић је напоменуо да је сушни период у Србији почео 25. јуна у централном делу земље, да би се суша потом проширила на целу територију, а последњих дана се може окарактерисати као јака и екстремна, а у последњих месец дана је пала четвртина просечних падавина за овај период.

"Од 23. до 29. јула може доћи до одређених падавина, које могу да ублаже степен суше, али неће много помоћи пољопривредним културама", закључио је Дацић.