Европа тражи излаз из кризе

У Бриселу на дводневном самиту Европске уније лидери покушавају да се договоре о чвршћој фискалној и политичкој Унији.

Да би смањили притисак финансијских тржишта и обуздали дужничку кризу, они треба да усвоје пакт којим ће се, са око 130 милијарди евра непотрошених средстава, подстаћи привредни раст и запошљавање.

Проблеми се увећавају а дужничка криза шири попут заразе. Лидери Немачке и Француске уверавају јавност да је постигнут напредак, пре свега кад је реч о привредном расту, и да је неопходно да Унија буде чвршће повезана.

"У центру дебате биће Пакт о расту и запошљавању. У протеклих годину дана радили смо на томе и сада је време да усвојимо нове мере", каже немачка канцеларка Ангела Меркел.

"Урадићемо добар посао ако повећамо економски раст и ако хитно помогнемо земљама које не могу да издрже повећање пореза, али поштују своје обавезе", рекао је Франсоа Оланд, председник Француске.

Кипар се придружио презадуженим земаљама еврозоне које траже помоћ, Грчка од ММФ-а захтева више времена за отплату дугова, расту камате на италијанске и шпанске обвезнице.

"Надам се да ће на самиту бити донете одлуке које ће стабилизовати финансијско тржиште и смањити трошкове задуживања Италије и Шпаније", рекао је Оли Рен, европски комесар за економију.

Британски премијер Дејвид Камерон незадовољан је што решавање дужничке кризе у еврозони иде брзином пужа. Аналитичари сумњају у успех самита.

"Чули смо Ангелу Меркел која каже да, док је она жива, неће бити евро-обвезница, тако да очекујем много различитих предлога и обећања и не верујем да ће се било шта решити на самиту", сматра Марин Мишел, аналитичарка тржишта.

Током радне вечере лидери ће расправљати о предлогу да земље које крше правила о висини дуга морају да одустану од дела суверенитета у буџетској политици и препусте га Бриселу.