Српска економска дипломатија

Србија је у последњих годину и по дана послала у свет 28 економских дипломата. У иностранству се налази и 10 представника Привредне коморе Србије, као и запослени у трговинским одељењима амбасада.

Колико кошта њихов рад и да ли су они неопходни како би се променио имиџ Србије нико није израчунао.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михајло Весовић сматра да може да буде задовољан њиховим учинком, будући да су земље у којима се они и привредна представништва налазе наши водећи спољнотрговински партнери и водећи инвеститори у Србији.

"То су људи који су послати тамо са циљем да помажу директно привреди и то су људи из привреде", каже Весовић.

Пад извоза од почетка године уследио је после престанка рада "Ју-ес стила" и појачаног увоза домаћих купаца производа те железаре. С друге стране, очекује се почетак извоза "Фијатових" аутомобила и ауто делова, посебно у Немачку која је други спољнотрговински партенер Србије.

"Оно што је још више охрбарујуће, то је да се мења структура нашег извоза у Немачку и да смо напрвили отклон од извоза сировина полуфабриката и да идемо све више у правцу извоза производа вишег степена обраде, захваљујући немачким инвеститорима који послују у Србији", истиче економски дипломата у Берлину Александар Ивковац.

Привредници од економских представника очекују праве информације о законодавству земље у коју би да извозе, добре контакте, извештаје о конкуренцији и организовање наступа на сајмовима.

Горан Вуковић из "Прве петолетке" каже да је њихов први наступ фирми донео новине, јер је 'Петолетка' показала свој бренд свету на највећем сајму те врсте. "'Прва Петолетка' и у овим условима извози између 70 и 80 одсто своје производње, углавном на запад и Руску федерацију", наводи Вуковић.

Економска дипломатија није нова у нашој пракси, будући да су пре четврт века све велике домаће фирме имале представништва у свету. Немачка, која је највећи светски извозник, има своја представништва у 130 земаља, па и у нашој земљи. Тако је и нама лакше да видимо како нас гледају у иностранству.

"Најзначајније је, када гледате где ћете инвестирати, какво је тржиште. Да ли је оно јединствено или средње, попут подручја ЦЕФТА споразума, какав ви имате у региону. С друге стране, требало би да имате једноставније процедуре издавања дозвола инвеститорима, заштиту од сиве економије и ефикасно судство", каже Бауман Тобијас, представник Индустријско-трговачке коморе Немачке.

Појединим економским представницима Србије у иностранству би, можда, могле да се упуте замерке, али једини спас за нашу економију је стварање производа и услуга за извоз. У противном бисмо могли да останемо без новца да купујемо ни своје, а камоли туђе производе.