Претерана штедња лоша за раст

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић рекао је да би нова влада требало да уради краткорочну фискалну консолидацију, која би повећала буџетске приходе за 50 милијарди, а расходе смањила за око 90 милијарди динара.

Отварајући дводневни летњи Вивалди форум, под називом "Шта и како даље", Влаховић је рекао да претерана штедња суштински није добра за економију и лоше делује на раст, тако да држава мора да уради краткорочну финансијски консолидацију.

"Држава то мора да уради тако да што ће, између осталог, подићи ПДВ за око три одсто, што би у буџету обезбедило додатних 50 милијарди динара годишње, као и да повећа порезе на имовину", објаснио је Влаховић.

Оцењујући да би требало увести прогресивно опорезивање прихода грађана и подићи порез на профит на 15 одсто, уз пооштравање фискалне дисциплине, Влаховић је напоменуо да се истовремено мора смањити расходна страна буџета, а као могућности је навео селективно замрзавање пензија и проверу начина како су остварене инвалидске пензије.

"Када се уради фискална консолидација, смањиће се буџетски дефицит за 90 милијарди динара годишње на планираних 4,25 одсто БДП-а и то ће дати простор за релаксацију монетарне политике и смањење обавезне резерве банака", објаснио је Влаховић.

"Према доступним резултатима, буџетски дефицит је у првом тромесечју премашио планирану границу, а јавни дуг је прешао законски ниво од 45 одсто БДП-а и држава се све теже задужује", указао је Влаховић.

"Буџетски дефицит је само у фебруару износио један одсто БДП-а. Кумулативни дефицит је у првом тромесечју био 48 милијарди динара, а ако се настави тако до краја године достићи ће 7,3 одсто БДП-а", навео је он и додао да се повећава спољнотрговински дефицит јер увоз расте брже од извоза.

Нестабилан курс, већа инфлација

Оцењујући да све то показује да је укупно лоше стање у привреди последица нереформисаног јавног сектора, Влаховић је истакао да изузетно нестабилан курс динара подстиче раст инфлаторних очекивања и да је од почетка године стабилизација курса коштала смањења девизних резерви за око 1,7 милијарди евра.

Влаховић је рекао да би држава преко Гаранцијског фонда емитовала дугорочне обвезница за око милијарду евра са приносом од четири до шест одсто годишње, које би могле да се користе као гаранција за кредите у финансирању инвестиционих пројеката, а када се кредит врати, трошак државе би једино била камата од четири до шест одсто.

"Могућ је и модел основања Развојне банке, која би емитовала обвезнице од милијарду евра, које би купила Народна банка Србије, а средства би се користиле за инвестиције", објаснио је Влаховић и додао да је суштина тих мера да се покрене реални сектор, а да се истовремено смањи задуживање државе.

Трећи Вивалди форум посвећен је макроекономским и привредним кретањима битним за планирање пословања у наредној години.

На дводневном скупу, представници државе, привреде, економисти и међународних организација ће у наредна два дана кроз панел дискусије, анализе и сучељавање ставова, будућој влади понудити предлоге и решења из праксе и одговоре на питања: шта би требало да буду кључни приоритети економске политике.

Организатор Форума су Економски институт из Београда и Мокрогорска школа менаџмента.